Danska se naoružava: Uvode i regrutaciju za žene?

Time bi postala jedna od retkih zemalja na svetu u kojoj su žene deo oružanih snaga.

"Jača vojna služba, koja uključuje punu ravnopravnost polova, mora da doprinese rešavanju odbrambenih izazova, nacionalnoj mobilizaciji i popuni naših oružanih snaga", rekao je ministar odbrane Troels Lund Poulsen na konferenciji za novinare, prenosi Politiko.

Ženama u Danskoj trenutno je dozvoljeno dobrovoljno služenje vojnog roka. Danska je treća zemlja u Evropi koja planira da uvede regrutaciju za žene. Norveška i Švedska su to učinile 2015. i 2017. godine.

Danska vojska ima između 7.000 i 9.000 profesionalnih vojnika, ne uključujući regrute koji prolaze osnovnu vojnu obuku, prema zvaničnim podacima.

Premijerka Mete Frederiksen govorila je danas na konferenciji za novinare i rekla da će Danska u okviru reforme danske vojske produžiti vojni rok i za muškarce i za žene sa četiri na 11 meseci. Najavljena su ulaganja u kopnene PVO sisteme i pešadijsku brigadu od 6.000 vojnika do 2028. godine.

"Ne naoružavamo se u Danskoj zato što želimo rat, uništenje ili stradanje. Nabavljamo novo oružje da bismo izbegli rat u svetu gde je međunarodni poredak doveden u pitanje", rekla je ona.

Danska je jedna od nekoliko zemalja koje ovog leta šalju borbene avione F-16 u Kijev.

Prošle godine je potrošila 1,4% BDP-a na odbranu, ali planira da poveća svoj budžet za odbranu za 5,4 milijarde evra u narednih pet godina kako bi ispunila cilj NATO-a od 2 procenta.

Obavezni vojni rok u Danskoj sada važi za muškarce starije od 18 godina. Međutim, pošto ima dosta dobrovoljaca, ne idu svi mladići na odsluženje vojnog roka. Umesto toga, oni se biraju na lutriji.

Svi danski mladići koji su navršili 18 godina moraju učestvovati na „Danu odbrane“. Oni prolaze niz testova kako bi se utvrdilo da li su sposobni za vojnu službu. Oni koji su proglašeni sposobnima za vojnu službu izvlače brojeve koji određuju da li će dobiti službeno mesto jer su potrebe danskih oružanih snaga ili Agencije za vanredne situacije manje od stvarnog broja potencijalnih regruta.

Žene u Danskoj mogu da ostvare svoje pravo na regrutaciju, ali se pozivaju pod drugačijim uslovima od muškaraca, jer mogu da odustanu tokom procesa ako žele.