Orban je uspeo...

Mađarski lider je uspeo da izgradi koaliciju istomišljenika koji dele njegov strateški cilj – stvaranje "Evrope nacionalnih država".

Pod vođstvom mađarskog premijera Viktora Orbana, nova ekstremno desničarska evroskeptična grupa Patriote za Evropu postala je treći po veličini blok u Evropskom parlamentu.

Kako u svom komentaru za Politiko ocenjuje analitičar Mutjaba Rahma, direktor "Eurasia Group’s Europe practice", uspeh Orbanove inicijative je izuzetno dostignuće. Mađarski lider je, kako kaže,  uspeo da reorganizuje krajnju desnicu Evrope oko sopstvenog imidža i imidža svoje stranke Fides, koja je gurnuta u političku divljinu nakon što je napustila grupu Evropske narodne partije desnog centra 2019.

Stvaranje grupe Patrioti pokazuje kako je Orban daleko manje izolovan nego što se prvobitno mislilo, sposoban da izgradi koaliciju istomišljenika koji dele njegov strateški cilj – stvaranje "Evrope nacionalnih država", piše Rahma.

"To sugeriše da su ekstremno desničarske grupe u EU više usklađene sa ovom vizijom nego u bilo kom trenutku. i predstavljaju direktan izazov pragmatičnijem populizmu koji zastupa italijanska premijerka Đorđa Meloni", navodi se u njegovom autorskom tekstu.

Podseća se i da je Orban učvrstio savez sa francuskim Nacionalnim skupom, najvećom strankom krajnje desnice na kontinentu, uprkos tome što nije uspela da postigne većinu na vanrednim izborima u zemlji. Slično tome, holandska krajnje desničarska Partija slobode (PVV) Gerta Vildersa takođe je prešla u Patriote iz bivše parlamentarne grupe krajnje desnice nakon pobede na prošlogodišnjim izborima u Holandiji i ulaska u koalicionu vladu prvi put.

Ipak, ova konsolidacija neće sasvim promeniti ravnotežu snaga i malo je verovatno da će znatno uticati na kreiranje politike EU — barem kratkoročno, tvrdi Rahma, ali dodaje da su srednjoročni izazovi mnogo više zabrinjavajući.

Grupa evropskih konzervativaca i reformista (ECR), kojoj predsedava Đorđa Meloni neće se spojiti s Patriotima. A njena dva glavna člana – partija Melonijeve Braća iz Italije i glavna poljska opoziciona stranka Pravo i pravda – odbili su da se pridruže Orbanu.

To znači da će Đorđa Meloni za sada nastaviti da se nalazi na terenu između krajnje desnice i establišmenta EU, dok će joj opcije biti otvorene.

Ali ECR gubi tlo pod nogama. Njene ambicije da postane treća po veličini grupa u parlamentu su osujećene. I uprkos jakim odnosima s braćom iz Italije, španska Voks partija je otišla da se pridruži Patriotima.

Štaviše, pošto je pridobila podršku Zelenih, Ursula fon der Lajen će sada biti manje zavisna od italijanskog lidera — što delimično objašnjava zašto se uzdržala od odluke Evropskog saveta da Nemačkoj dodeli još jedan mandat. Bio je to pokušaj da se ponovo potvrdi njen značaj i uspostavi neka poluga nad Ursulom fon der Lajen u budućnosti.

To je zato što će se tokom vremena promene u ravnoteži snaga u Savetu, stvarnom sedištu moći u EU, verovatno pokazati kao posledica.

Patriote trenutno kontrolišu samo jedno mesto u Savetu – Orbanovo. Oni imaju indirektan uticaj i na još dva mesta, Holandiju i Italiju, gde su PVV i krajnje desničarska stranka Liga partneri u vladajućim koalicijama u svojim zemljama i tako mogu da izvrše određeni uticaj na vladu.

Međutim, broj Patriota u Savetu će verovatno s vremenom rasti, pošto nekoliko nacionalnih izbora zakazanih za naredne mesece i godine imaju dobre šanse za stvaranje više ekstremno desničarskih vlada. Primera radi, u septembru su zakazani izbori u Austriji, gde u anketama vodi krajnje desničarska Slobodarska partija, i sledeće jeseni u Češkoj, gde je nacionalistička stranka Akcija nezadovoljnih građana bivšeg premijera Andreja Babiša u vođstvu.

Dakle, dok će krajnje desničarske stranke nastaviti da se bore s unutrašnjim podelama oko politike, a Ursula fon der Lajen će i dalje moći da vlada iz centra, ishod nekoliko nacionalnih izbora mogao bi da pruži toj grupi veću zastupljenost. A ovaj razvoj događaja bi bio rizik da se potkopa kohezija EU u ključnim oblastima, pre svega u budžetu EU, proširenju i spoljnoj politici — posebno kada je u pitanju Ukrajina, navodi Rahma.

Kroz mešavinu nagovaranja i finansijskog izvrtanja ruku, EU je do sada pronašla načine da zaobiđe Orbanov ponovljeni veto na Ukrajinu. Ali pokazalo se da je mnogo teže obuzdati veću, odlučniju grupu nevoljnih vlada.