Bačena je bomba; Odmah poginulo 80.000 ljudi... VIDEO

Na današnji dan, 6. Avgusta 1945. Bačena je bomb ana Hirošimu, a svet je od tog dana upoznat sa nuklearnim ratom.

Otkada su Japanci izgubili nosače aviona u Bitci kod Midveja 1942. godine, rat na Pacifiku pretvorio se u američko osvajanje ostrva i arhipelaga.

Do leta 1945. godine Japan je vladao samo svojim matičnim ostrvima.

Američki bombarderi već su mesecima pucali po japanskim gradovima, ali ništa nije nadmašilo bombu koja je pala na grad Hirošimu. Naredbu je doneo američki predsednik Heri Truman nakon što je dobio vest da je prva nuklearna bomba uspešno testirana u Trinitiju.

SAD su razvijale nuklearnu tehnologiju od 1942. i mnogi članovi vojnog vrha hteli su da vide šta takvo oružje može da postigne.

Bomba je originalno bila rađena za Hitlerovu Nemačku, ali rat u Evropi završio je pre nego što je testirana i ostao je samo Japan.

Japanska vojska borila se krvavo za svako ostrvo, svaku bazu i za svaki kilometar. Međutim, do leta 1945. godine bilo je jasno da će izgubiti.

Po naredbi Trumana, američki bombarder B-29 nazvan “Enola Gaj” izbacio je 6. avgusta nuklearnu bombu s visine od 9.400 metara u kojoj je bilo 60 kilograma urana. Zvala se "Litl Boj".

Bomba je bačena kao demonstracija sile i upozorenje Sovjetskom Savezu s kojim SAD ulazi u novi sukob, a opravdanje je bila bitka za Okinavu, tokom koje je poginulo više od 100.000 japanskih vojnika, oko 150.000 civila i 12.000 američkih vojnika.

Do 1949. godine SAD je bila jedina nuklearna sila na svetu, a nakon što su Sovjeti uspešno testirali svoju, Hladni rat dobio je poseban karakter.

Grad kom nema ko da pomogne

U prvim sekundama nakon što je bomb apala na Hirošimu, poginulo je između 70.000 i 80.000 ljudi, a u mesecima koji su usledili broj mrtvih zbog radijacije narastao je na 140.000. Oni koji su preživeli preselili su se u okolinu grada.

Humanitarna pomoć bila je gotovo nikakva. Većina gradova je u to vreme trpela bombardovanje, a trebalo je par dana da prođe da Japanci ustanove da je u Hirošimi eksplodirala puno jača i veća bomba.

Većina medicinskog osoblja bila je okupirana brigom o ranjenim vojnicima i civilima. Osim volontera i par medicinskih timova, nije bilo nikoga ko bi spasavao preživjele.