Stravično upozorenje: Preti kataklizma; "Zabrinjavajuće"

Nekoliko istraživanja u poslednjim godinama sugerisalo je da bi ključni vodeni sistem - Atlantska meridionalna cirkulacija (AMOC) – mogao biti na putu ka kolapsu, oslabljena višim temperaturama okeana i poremećenim salinitetom uzrokovanim klimatskim promenama izazvanim ljudskim aktivnostima.

Međutim, novo istraživanje, koje je prošlo recenziju ali još nije objavljeno u časopisu, koristi najsavremeniji model za procenu kada bi moglo doći do kolapsa, sugerišući da bi se to moglo desiti između 2037. i 2064. godine.

Ovo istraživanje sugeriše da je verovatnije da će do kolapsa doći do 2050. godine.

"Ovo je zaista zabrinjavajuće", rekao je Rene van Vesten, istraživač mora i atmosfere sa Univerziteta u Utrehtu u Holandiji i koautor studije.

"Sve negativne posledice antropogenih klimatskih promena će se nastaviti, poput većeg broja toplinskih talasa, suša, poplava", rekao je za CNN.

"A ako na to dodamo kolaps AMOC-a... klima će postati još više poremećena".

Kao pokretna traka, AMOC povlači toplu površinsku vodu iz južne hemisfere i tropskih područja i raspoređuje je u hladni Severni Atlantik. Hladnija, slanija voda zatim tone i teče ka jugu. Ovaj mehanizam pomaže da se delovi Južne hemisfere ne pregreju, a delovi Severne hemisfere ne postanu nepodnošljivo hladni, dok distribuira hranljive materije koje održavaju život u morskim ekosistemima.

Posledice kolapsa AMOC-a bi mogle učiniti delove sveta neprepoznatljivim.

U decenijama nakon kolapsa, arktički led bi počeo da se širi ka jugu, a posle 100 godina bi dostigao sve do južne obale Engleske. Prosečna temperatura Evrope bi značajno opala, kao i Severne Amerike – uključujući delove SAD. Amazonijska prašuma bi doživela potpuni preokret u svojim sezonama; trenutna suva sezona bi postala kišna, i obrnuto.

Kolaps AMOC-a "je stvarno velika opasnost koju treba da učinimo sve što možemo da izbegnemo", rekao je Stefan Ramstorf, fizički okeanograf sa Univerziteta u Potsdamu u Nemačkoj koji nije bio uključen u najnovije istraživanje.

Da bi došli do svojih zaključaka, naučnici iz Utrehta koristili su najsavremenije modele i po prvi put identifikovali područje južnog Atlantika kao optimalno mesto za praćenje promena u cirkulaciji i korišćenje opservacionih podataka. Proučavali su temperature i salinitet okeana kako bi potvrdili prethodne procene o tome kada bi AMOC mogao da dostigne svoje tačke preokreta.

Naglasak u istraživanju okeana na vremenskom okviru kolapsa je relativno nova pojava, rekao je Ramstorf. Ali to govori o tome koliko je daleko napredovalo razumevanje slabljenja AMOC-a.

"Pre nekoliko godina smo raspravljali o tome da li će se to uopšte dogoditi, kao o vrsti niskog rizika visokog uticaja", rekao je Ramstorf za CNN.

"Sada se čini da je mnogo verovatnije nego pre nekoliko godina da će se to dogoditi. Sada ljudi počinju da se približavaju svesti o tome kada će se to desiti".

Ramstorf je rekao da bi pre pet godina možda i saglasio da je kolaps AMOC-a u ovom veku malo verovatan, iako je čak i 10% rizik još uvek neprihvatljivo visok "za katastrofalne posledice takvog magnituda".

"Sada postoji pet radova koji sugerišu da bi se to moglo desiti u ovom veku, ili čak pre sredine veka“, rekao je Ramstorf.

"Moja ukupna procena sada je da je rizik da pređemo tačku preokreta u ovom veku verovatno veći od 50%".

Iako su napredak u istraživanju AMOC-a i modeli koji pokušavaju da predviđaju njegov kolaps bili brzi i modelima su se brzo razvijali, još uvek nisu bez problema.

Na primer, modeli ne uzimaju u obzir kritičan faktor u propadanju AMOC-a — topljenje leda na Grenlandu. Ogromne količine sveže vode se oslobađaju sa ledenog pokrivača i teku u Severni Atlantik, što remeti jednu od pokretačkih snaga cirkulacije: so.

"Već se dobija ogroman priliv sveže vode u severni Atlantik, što će potpuno poremetiti sistem", rekao je Ramstorf.

Ovaj istraživački razmak znači da bi predviđanja mogla potceniti koliko brzo ili koliko brzo bi kolaps mogao da se dogodi, rekao je Ramstorf.