Održana pogrebna ceremonija s koje je poslata jeziva poruka

Ceremoniji su prisustvovali Haled Mašal, za kojeg se pretpostavlja da će biti novi politički lider palestinske grupe, katarski emir šeik Tamim bin Hamad al-Tani, kao i drugi zvaničnici Hamasa.

Kovčeg lidera Hamasa bio je prekriven palestinskom zastavom u džamiji u Dohi, zajedno sa njegovim ubijenim telohraniteljem, pre pokopa u Lusailu kasnije u toku dana.

''Naša poruka okupaciji (Izraelu) danas je da tonete duboko u blato i da je vaš kraj sve bliži nego ikad. Krv Hanijea ce se promeniti sve'', rekao je za Rojters zvaničnik Hamasa Sami Abu Zuhri.

Pogrebna ceremonija za Hanije održana je juče u Teheranu, a predvodio ju je iranski ajatola Ali Hamnei.

Hamas je pozvao na "dan gneva" kako bi se obeležio pokop političkog lidera organizacije i tražio da "gnevni demonstranti izađu iz džamija" posle velike molitve petkom.

Hanije će, kako je najavio palestinski islamistički Hamas, biti sahranjen na groblju u Lusailu na severu glavnog grada Katara u prisustvu arapskih i islamskih lidera.

Turska je proglasila dan nacionalne žalosti.

Šezdesetjednogodišnji Hanije je ubijen u sredu "vazdušnim projektilom", javili su lokalni mediji, u jednoj od rezidencija na severu Teherana pošto je prisustvovao inauguraciji predsednika Irana Masuda Pezeškijana.

Iran, Hamas i libanski Hezbolah su optužili Izrael za njegovo ubistvo, ali izraelska vojska tvrdi da je te noći izveden samo jedan udar na Bliskom istoku i da je u tom udaru ubijen Fuad Šukr, vojni lider Hezbolaha, u južnim predgrađima Bejruta.

Njujork tajms je međutim, pozivajući se na pet anonimnih zvaničnika bliskoistočnih zemalja, objavio da je Hanije ubijen bombom dva meseca skrivenomu rezidenciji gde je Hanije odseo zaštićen čuvarima.

"Izrael ne zna koje crvene linije je prešao", rekao je juče lider Hezbolaha Hasan Nasralah tokom sahrane Fuada Šukra, preteći Izraelu "neminovnim odgovorom".

Sinoć je ta organizacija objavila da je ispalila desetine raketa na sever Izraela.

Proiranski Hezbolah, saveznik Hamasa, razmenjuje vatru s izraelskom vojskom duž libanske granice gotovo svakodnevno od početka rata u Pojasu Gaze, izazvanog iznenadnim napadom palestinske organizacije na Izrael 7. oktobra prošle godine.

Napadi u Teheranu i Bejrutu su oživeli strah od širenja rata na čitav Bliski istok između Izraela na jednoj strani i Irana i organizacija koje ta zemlja podržava u Libanu, Siriji, Iraku, Jemenu, na drugoj.

Iranski vrhovni vođa ajatolah Ali Hamnei je zapretio Izraelu ozbiljnom kaznom i izgovorio molitvu za mrtve ispred kovčega Hanijea i njegovog telohranitelja pokrivenih palestinskom zastavom.

Pobunjenici Huti takođe povezani sa Hamasom najavili su vojni odgovor na "opasnu eskalaciju".

Njujork tajms piše, pozivajući se na tri anonimna iranska zvaničnika, da je Hamnei na hitnom sastanku Vrhovnog nacionalnog bezbednosnog saveta u sredu dao naredbu da se Izrael napadne direktno u odgovoru na ubistvo Hanijea.

U Kataru je politička kancelarija Hamasa u dogovoru sa SAD od 2012. godine kada je ta palestinska organizacija zatvorila sedište u Damasku.

Hanije je igrao ključnu ulogu u pregovorima za mogući prekid vatre u Gazi sa katarskim posrednicima koji sumnjaju u nastavak tih pregovora posle ubistva.

Međunarodna zajednica poziva na uzdržanost i rad ne prekidu vatre.

Neki analitičari veruju da bi odgovor Irana i saveznika trebalo da ostane odmerena kako bi se izbegla eskalacija.

"Iran i Hezbolah neće želeti da igraju Netanjahuovu igru i daju mu mamac ili izgovor koji je potreban da uvuče SAD u rat", rekla je ekspertkinja za Hezbolah Amal Sad.