Mogao bi da aktivira "Mrtvu ruku"; Pored Putina, još dve osobe imaju "čeget" sa dva dugmeta

Evo nekih ključnih činjenica o ruskom nuklearnom arsenalu:

• Nuklearna super sila

Rusija, koja je nasledila nuklearno oružje Sovjetskog Saveza, ima najveće svetsko skladište nuklearnih bojevih glava. Putin kontroliše oko 5.580 nuklearnih bojevih glava, navodi Federacija američkih naučnika (FAS). Od toga oko 1.200 je penzionisano, ali uglavnom netaknuto, a oko 4.380 je uskladišteno za upotrebu od strane strateških lansera dugog dometa i taktičkih nuklearnih snaga manjeg dometa, prema FAS-u.

Od uskladištenih bojevih glava, 1.710 strateških bojevih glava je raspoređeno: oko 870 na balističke rakete na kopnu, oko 640 na balističke rakete koje se lansiraju sa podmornica i oko 200 u baze za teške bombardere, saopštio je FAS. Tokom Hladnog rata, Sovjetski Savez je u vrhuncu imao oko 40.000 nuklearnih bojevih glava, dok su SAD imale oko 30.000.

• U kojim okolnostima bi se koristile nuklearke

Ruska nuklearna doktrina objavljena 2020. postavlja uslove pod kojima bi ruski predsednik razmišljao o upotrebi nuklearnog oružja: generalno kao odgovor na napad upotrebom nuklearnog ili drugog oružja za masovno uništenje, ili na upotrebu konvencionalnog oružja protiv Rusije "kada je samo postojanje države ugroženo".

• Nove nuklearke

Sjedinjene Države su u svom pregledu nuklearnog položaja iz 2022. navele da Rusija i Kina proširuju i modernizuju svoje nuklearne snage i da će Vašington slediti pristup zasnovan na kontroli naoružanja kako bi sprečio skupe trke u naoružanju.

"Dok ruske izjave o korišćenju nuklearki i preteća retorika izazivaju veliku zabrinutost, ruski nuklearni arsenal i operacije su se malo promenile od naših procena za 2023. osim tekuće modernizacije", navodi FAS u svojoj analizi ruskih snaga iz 2024. godine.

"U budućnosti, međutim, broj bojevih glava dodeljenih ruskim strateškim snagama može da se poveća pošto će rakete sa jednom bojevom glavom biti zamenjene raketama opremljenim sa više bojevih glava", saopštio je FAS.

• Testiranja

Putin je rekao da bi Rusija razmotrila testiranje nuklearnog oružja ako to urade Sjedinjene Države. Prošle godine je potpisao zakon o povlačenju ruske ratifikacije Sporazuma o sveobuhvatnoj zabrani nuklearnih proba (CTBT).

Postsovjetska Rusija nije izvršila nuklearno testiranje. Od raspada Sovjetskog Saveza 1991. godine, samo nekoliko zemalja je testiralo nuklearno oružje, prema Asocijaciji za kontrolu naoružanja: SAD su poslednji put testirale 1992, Kina i Francuska 1996, Indija i Pakistan 1998, i Severna Koreja 2017. Sovjetski Savez je poslednji put testirao 1990. godine.

Sporazum o sveobuhvatnoj zabrani nuklearnih testiranja potpisala je Rusija 1996. godine, a ratifikovala ga je 2000. Sjedinjene Države su potpisale sporazum 1996. godine, ali ga još nisu ratifikovale.

• Ko može da izda naređenje za nuklearni napad

Ruski predsednik donosi konačnu odluku o upotrebi ruskog nuklearnog oružja. Takozvana nuklearna aktovka, ili "Čeget" (nazvan po planini Čeget na Kavkazu), je sve vreme kod ruskog predsednika. Smatra se da takve aktovke imaju i ruski ministar odbrane, Sergej Šojgu, i načelnik Generalštaba, Valerij Gerasimov.

U suštini, aktovka je komunikacioni alat koji povezuje predsednika sa njegovim vojnim vrhom, a odatle i sa raketnim snagama preko veoma tajne "Kazbek" elektronske komandne i kontrolne mreže. Kazbek podržava još jedan sistem poznat kao "Kavkaz".

Na snimku koji je 2019. preneo ruski televizijski kanal Zvezda pokazana je jedna od aktovki sa nizom dugmadi.

U odeljku koji se zove "komanda" nalaze se dva dugmeta: belo dugme "pokreni" i crveno dugme "otkaži". Tašna se aktivira posebnom fleš karticom, navodi Zvezda.

Ako bi Rusija mislila da je suočena sa strateškim nuklearnim napadom, predsednik bi, preko torbi, poslao direktnu naredbu za lansiranje komandi generalštaba i rezervnim komandnim jedinicama koje imaju nuklearne kodove.

Takva naređenja brzo se spuštaju niz različite komunikacione sisteme do jedinica strateških raketnih snaga, koje zatim ispaljuju rakete na Sjedinjene Države i Evropu. Ako bi nuklearni napad bio potvrđen, Putin bi mogao da aktivira takozvani sistem "Mrtva ruka" ili "Perimetar" u krajnjoj instanci: u suštini kompjuteri bi odlučivali o sudnjem danu.

Kontrolna raketa bi naredila nuklearne udare oružarnicama koje se prostiru širom Rusije.