Repriza

Oni su to učinili nakon pobeda na primarnim izborima u Džordžiji, Misisipiju i državi Vašington, što znači da će se ponovo susresti na predsedničkim izborima u novembru.

Bajden je na stranačkim izborima osvojio više od 1.968 delegata, koliko je bilo potrebno da bi formalno osigurao predsedničku nominaciju demokrata, a Tramp neophodnih 1.215 za republikansku.

Kandidatura Džozefa Bajdena biće ozvaničena na konvenciji Demokratske stranke u Čikagu u avgustu, a Trampova na konvenciji u Milvokiju u julu, javlja Glas Amerike.

Prema američkom izbornom procesu, na osnovu rezultata stranačkih izbora u pojedinačnim državama kandidatima se dodeljuju delegati. Da bi osigurao nominaciju, kandidat mora da ima određen broj delegata koji se zatim i formalno izjašnjavaju na stranačkim konvencijama.

"Suočeni smo sa otrežnjujućom realnošću. Sloboda i demokratija su u opasnosti ovde u Americi kao nikada ranije od Građanskog rata. Donald Tramp vodi kampanju ogorčenosti i osvete koja ugrožava samu ideju Amerike.Verujem da će Amerikanci izabrati da nastave da idu u budućnost", poručio je Bajden u saopštenju nakon što je osigurao nominaciju.

Istakao je i da mu je čast što je osvojio drugu predsedničku nominaciju demokrata.

Nakon što se prethodne nedelje iz trke za republikansku nominaciju povukla Trampova jedina preostala rivalka, Niki Hejli, kandidat te stranke je već bio poznat.

Na skupu u Džordžiji, Donald Tramp je ponovio neosnovane tvrdnje da su izbori 2020. godine bili pokradeni, a Bajdena je kritikovao i zbog toga što nije uspeo da spreči priliv migranata na granici sa Meksikom.

Pitanje imigracije je centralno u njegovoj kampanji, kao i druga pitanja bitna za republikance, kao što je abortus i slanje američkih fondova u inostranstvo.

Posle izbora u utorak u četiri države, uključujući Džoržiju i Havaje, postalo je jasno da će Bajden i Tramp ponovo biti u trci za predsednika na izborima 5. novembra, iako još uvek nije održana ni polovina stranačkih izbora, a to će biti prvi put od 1912. godine da su kandidati na izborima dva američka predsednika.

Takođe, prvi put od 1956. godine da su isti kandidati u dva izborna ciklusa. Tada je republikanski predsjednik Dvajt Ajzenhauer drugi put porazio bivšeg demokratskog guvernera Ilinoisa Adlaija Stivensona.

Najviše delegata u utorak dodeljivala je Džordžija, koja bi mogla da bude ključna za ishod predsedničkih izbora u novembru.