Si Đinping izdao naredbu: Ubrzajte gomilanje nuklearki

Centralni komitet vladajuće Komunističke partije Kine usvojio je 18. jula rezoluciju o "daljem sveobuhvatnom produbljivanju reformi u cilju unapređenja kineske modernizacije“ tokom treće plenarne sednice u Pekingu.

Kompletan tekst rezolucije objavljen je u nedelju.

Samo Centralni komitet ima moć da donosi odluke o glavnim nacionalnim politikama, prema ustavu stranke.

On sprovodi rezolucije, usmerava sve radnje stranke i predstavlja stranku u spoljnim odnosima kada Nacionalni kongres ne zaseda.

Si je generalni sekretar stranke od 2012. On je i predsednik svoje zemlje i predsednik Centralne vojne komisije, najviše nacionalne odbrambene organizacije u Kini.

Odluka o ubrzanju razvoja nuklearnih snaga je ukratko pomenuta pod odeljkom "produbljivanje reforme zajedničkih operativnih sistema" u rezoluciji, koja se takođe dotiče pitanja kao što je razvoj snaga novog domena sa novim borbenim sposobnostima.

Peking nikada nije otkrio veličinu svog nuklearnog arsenala.

U izveštaju američkog ministarstva odbrane iz 2023. godine, Pentagon je procenio da Kina ima više od 500 nuklearnih bojevih glava spremnih za upotrebu i "verovatno će imati preko 1.000 operativnih nuklearnih bojevih glava do 2030. godine".

U izveštaju se takođe navodi da je Kina nastavila svoju brzu nuklearnu ekspanziju povećanjem broja platformi za isporuku nuklearnog oružja, ili "tri noge" svoje nuklearne trijade. Sastoje se od balističkih projektila na kopnu, balističkih projektila lansiranih sa podmornica i strateških bombardera.

Svaki krak nuklearne trijade ima svoje jedinstvene atribute. Rakete sa kopna mogu se lansirati i pogoditi mete za nekoliko minuta, dok je podmornice balističkih projektila teško pratiti jer one uvek patroliraju. Bombarderi stavljeni u stanje pripravnosti mogu pružiti razne nuklearne opcije.

Stokholmski međunarodni institut za istraživanje mira (SIPRI) ocenio je da je Kina možda po prvi put stavila 24 nuklearne bojeve glave u status raspoređenih sa lansera.

U nuklearnim zalihama SAD u septembru 2023. bilo je 3.748 bojevih glava, uključujući i operativne i neoperativne, u poređenju sa Kinom, pokazuju nove informacije sa kojih je skinuta oznaka tajnosti.

Američka vojska modernizuje i unapređuje svoju zastarelu nuklearnu trijadu kako "spoljne nuklearne pretnje rastu".

U međuvremenu, Kina je ponovila svoje "nuklearne zahteve" SAD u utorak tokom sednice Pripremnog komiteta za revizijsku konferenciju članica Ugovora o neširenju nuklearnog oružja (NPT) 2026, održane u Ženevi u Švajcarskoj.

I Kina i SAD su strane u sporazumu. Sun Sjaobo, generalni direktor Odeljenja za kontrolu naoružanja pri kineskom ministarstvu spoljnih poslova, pozvao je SAD da odustanu od nuklearne razmene i proširenih aranžmana za odvraćanje sa svojim NATO i azijskim saveznicima.

"Dve zemlje sa najvećim nuklearnim arsenalom moraju da nastave da ispunjavaju svoje posebne i primarne odgovornosti za nuklearno razoružanje", rekao je on ne navodeći SAD i Rusiju.

SIPRI je procenio da je Moskva od januara imala 4.380 nuklearnih bojevih glava.

Kina je odbila da se bezuslovno pridruži procesu nuklearnog razoružanja osim ako SAD i Rusija "značajno ne smanje svoje nuklearne arsenale na proverljiv, nepovratan i pravno obavezujući način", nagovestio je Sun u svojoj izjavi komitetu.

On je predložio pet država koje imaju nuklearno oružje – Kinu, Francusku, Rusiju, Ujedinjeno Kraljevstvo i SAD – da pregovaraju o sporazumu ili daju političku izjavu o "međusobnoj neupotrebi nuklearnog oružja".

Peking je dugo tvrdio da je posvećen ovoj politici nuklearnog oružja.

Predstavnik SAD je u četvrtak doveo u pitanje nuklearni predlog Kine.

Brus Tarner, viši zvaničnik Biroa za kontrolu naoružanja, odvraćanja i stabilnosti, rekao je da njegova zemlja ima zabrinutost oko toga kako će predloženi sporazum o zabrani prve upotrebe funkcionisati u praksi.