Najkrvavija epizoda u novijoj istoriji...

Premijerka šeik Hasina Vajed okrivila je svoje političke protivnike za krvoproliće u zemlji, dodajući da je bila primorana da uvede policijski čas.

"Ukinućemo policijski čas čim se situacija popravi", rekla je ona u ponedeljak na sastanku sa poslovnim liderima u glavnom gradu Daki.

Snage bezbednosti su optužene za upotrebu prekomerne sile protiv studentskih demonstranata.

Policija je uhapsila više od 1.000 ljudi tokom nereda, uključujući nekoliko visokih opozicionih lidera.

Dan pre premijerovog saopštenja, Vrhovni sud je ukinuo većinu kvota za državne poslove, što je bio ključni zahtev demonstranata.

Protesti su se pretvorili u jednu od najkrvavijih epizoda Bangladeša u novijoj istoriji, a bilo je i poziva da Hasina podnese ostavku.

Premijerka je za nasilje okrivila glavnu opozicionu Bangladešku nacionalističku partiju i Jamaat-eIslami i njihova studentska krila, rekavši da će njena vlada raditi na "ugušenju protesta i stvaranju boljeg okruženja".

Politički analitičari ističu da su neredi test bez presedana za premijerku, koju je Forbs pre šest godina svrstao među 10 najmoćnijih žena sveta.

Šeik Hasina (76) je u januaru obezbedio četvrti mandat na čelu vlade Bangladeša, na kontroverznim izborima koje su bojkotovale glavne opozicione stranke u zemlji.

"Uskraćivanje osnovnih prava građanima iz godine u godinu i diktatorska priroda njenog režima razbesneli su veliki deo društva", primećuje Mubašar Hasan, istraživač sa Univerziteta u Oslu koji proučava autoritarizam u Aziji.

"Nažalost, nikada nije postala premijer za sve u zemlji. Umesto toga, ona je ostala lider samo jedne grupe društva", rekao je Hasan za Bi-Bi-Si.

Premijerka Hasina je ćerka osnivača modernog Bangladeša, koji je ubijen 1975. godine. Smatra se jednom od najmoćnijih žena u Aziji, zbog njenog doprinosa brzom ekonomskom razvoju zemlje koja je nekada bila jedna od najsiromašnijih.

Šta je studente toliko naljutilo?

Pre odluke suda u nedelju, Bangladeš je uveo kvote od oko 30 odsto dobro plaćenih državnih poslova za članove porodica onih koji su se borili u ratu za nezavisnost Bangladeša od Pakistana 1971. godine.

Sud je u nedelju presudio da će 93 odsto radnih mesta biti popunjeno prema zaslugama.

I pre kontroverznog zakona stanje u zemlji je bilo nezavidno zbog visoke stope nezaposlenosti, raširene korupcije i lošeg životnog standarda.

Pre šest godina sporni zakon je posle sličnih protesta ukinut, ali je u junu ove godine Vrhovni sud takvu odluku proglasio neustavnom.

Prvi su na ulice izašli studenti u univerzitetskom kampusu u Daki koji su se okupili na mirnom protestu 1. jula, ali je situacija u protekloj sedmici eskalirala u krvave sukobe kakve Bangladeš pamti.

Studenti prozivaju vladu da nepravedno favorizuje decu provladinih grupa. Hasina je u početku odbacila zabrinutost demonstranata, a analitičari kažu da je ona pogoršala nemire. Ona je 14. jula dodatno podgrejala gnev demonstranata.

"Zašto su (demonstranti) tako ogorčeni prema borcima za slobodu? Ako unuci boraca za slobodu ne dobijaju beneficije, da li bi te beneficije trebalo da dobiju unuci Razakarovih", rekla je ona na konferenciji za novinare.

Razakar je pogrdni izraz u Bangladešu koji se odnosi na paravojne snage sastavljene od građana Bangladeša koji su se borili na strani Pakistana tokom rata 1971. godine.

Posle premijerove izjave, broj demonstranata na ulicama se naglo povećao za samo nekoliko sati. Narednih dana protestima se pridružilo sve više ljudi. Između ostalog, demonstranti su podmetnuli nekoliko požara, među kojima i na državnoj televiziji BTV.

Mobilni internet i servisi za razmenu tekstualnih poruka u zemlji su blokirani u pokušaju da se uguše protesti.

Studentski lideri traže pravdu za ubijene demonstrante. Zahtevaju i ostavke ministara u Vladi i izvinjenje premijera.