Sirski otkrio: "Znam da ćemo pobediti, a znam i kako"

Doduše, bio je iskren i kazao da "Rusi imaju više i bolje resurse", ali i da to ne mora biti i nije presudno.

"Mi se borimo kvalitetom, a ne kvantitetom", kazao je Sirski.

Generalu Sirskom nije bilo lako na toj poziciji da zameni uspešnog, legendarnog i harizmatičnog generala Valerija Zalužnog (danas ukrajinski ambasador u Velikoj Britaniji), koji je ne samo zaustavio rusku agresiju, odbacio Ruse od Kijeva i postigao značajne uspehe na frontu, nego je bio veoma popularan i omiljen među vojskom i narodom.

Dolazak Sirskog na dužnost poklopio se s neuspehom ukrajinske kontraofanzive na proleće 2023. godine kao i pat-pozicijom na frontu koju mnogi upoređuju sa stanjem u Prvom svetskom ratu – "kilometar gore, kilometar dole".

General Sirski, naravno, u svom razgovoru nije otkrio "tajnu pobede", ali je otvoreno govorio o tome šta se događa na frontu i kako bi se stvari mogle razvijati.

Sirskom jedni zameraju da je "stara sovjetska vojna škola", a drugi smatraju da je to prednost, jer "tako razmišljaju i ruski generali", a velika prednost mu je da je često na prvoj liniji fronta, da dolazi među vojnike.

Oleksandr Sirski je kazao da je Rusija "napala Ukrajinu" sa snagama od oko 100.000 vojnika, a danas, dve i po godine kasnije, na bojištu ih je angažovano 520.000 i da do kraja 2024. godine Rusi planiraju povećati broj na čak 690.000 vojnika.

Sirski nije želeo da kaže koliki su gubici ukrajinske vojske, "Moskva to može zloupotrebiti", ali je naveo da su "ruski gubici tri puta veći".

"Mi pazimo na naše vojnike, ne šaljemo ih kao meso u proboje niti do smrti čuvamo ruševine, niti ćemo za prodor od 100–200 metara žrtvovati veliki broj naših vojnika", navodi general Sirski.

Zbog toga se Sirski zalaže za uspešniju i veliku mobilizaciju u Ukrajini, jer bez nje se "ne mogu stvoriti nove rezerve i brigade", koje su neophodne jer Rusi stalno povećavaju svoju pešadiju.

Priznao je da su Rusi imali određene uspehe na ratištu, ali su ti "uspesi taktičke prirode, te operativnog prodora ipak nema". Po njemu, sve se svodi na "lokalne dobitke".

"Protivnik nije ostvario željeni napredak, pogotovo kada je u pitanju pokušaj stvaranja tzv. sanitarne zone uz rusku granicu prema Belgorodu (podsetimo, taj grad je stalno na udaru ukrajinskih snaga), odnosno zauzimanja grada Harkiva i delova oko grada Sumija. Njihov prodor na tom pravcu nije uspeo", kaže Sirski.

Doduše, ukrajinski mediji javljaju da je Harkiv u sredu 24. jula ponovo bio meta ruskog raketnog napada.

Rusi, naime, raketiraju taj grad već mesecima, nastojeći da unište energetsku i komunikacijsku infrastrukturu, da bi naterali stanovnike na evakuaciju.

General navodi da Rusi spremaju ofanzivu na jugu Zaporoške oblasti, ali "i tu im možemo dati pravi odgovor".

Kako je kazao, Rusi imaju prednost u tehnici, i to 1 prema 2 ili čak 1 prema 3. Od početka agresije Rusi su povećali broj tenkova s 1700 na 3500, oklopnih transportera s 4500 na 8900, a u ovom trenutku imaju i tri puta više artiljerijskog oruđa.

Rekao je da "uskoro" (nije želeo precizirati tačan datum) stižu i toliko očekivani avioni F-16, za koje su ukrajinski piloti već obučeni, ali je kazao da će se oni koristiti najviše 40 km do linije fronta, da bi bili što dalje od dometa ruske protivvazdušne odbrane, a to očigledno znači da se neće koristiti za napade na ciljeve na ruskoj teritoriji.

Sirski je priznao da su Rusi na početku rata imali prednost u vazduhu, ali su je poslednjih meseci izgubili. Dodaje kako je realno da Ukrajina vrati Krim.

"Učinićemo sve što je u našoj moći da izbijemo na granice iz 1991. godine", kaže Sirski.

Istakao je da su vojni uspesi postignuti baš na Krimu, jer su Rusi bili prinuđeni da presele svoju crnomorsku flotu iz Sevastopolja, ali priznaje da je za uspešan povratak Krima neophodno onesposobiti Krimski most, kao jedinu pravu komunikacijsku vezu Rusije s tim poluostrvom.

Iako su i jedna i druga strana najavljivale nove ofanzive, čini se da je, za sada, ipak još uvek aktivna pat-pozicija, ali za Ukrajinu je najvažnije da je uspela održati više-manje istu liniju fronta, bez obzira na to što mesecima nije imala dovoljno oružja i municije, jer pomoć sa Zapada nije stizala.Moskva očito nije iskoristila taj "interregnum" i nije postigla značajnije vojne uspehe.