Konstituisan Evropski parlament; Poslanicima se obratili kandidati za predsednika

Poslanicima su se obratili kandidati za tu funkciju -  dosadašnja predsednica EP Roberta Mecola iz Evropske narodne partije i Irene Montero iz Levice.

Uoči glasanja o novom predsedniku EP, koji se bira na dve i po godine, Mecola je rekla da EP mora da bude jak parlament u jakoj EU i poručila da je za nju Evropa vredna borbe.
Istakla je da Evropa nikada nije bila savršena, ali da je na EP gledano kao na simbol standarda, mogućnosti i pomirenja. 

"To je bila naša garancija vladavine prava, jednakosti, demokratije, slobode, prosperiteta. To nam je svima dalo priliku da sanjamo o budućnosti u kojoj naš potencijal nije ograničen", navela je Mecola.

Ona je naglasila da to Evropa znači i njoj i milionima ljudi. 

"Moja strast prema našem projektu nije se prigušila. Želim da pomognem u njegovoj boljoj izgradnji. Želim da pomognem da se premosti preostali jaz između onoga što ljudi očekuju od Evrope i onoga što Evropa može da ispuni", rekla je Mecola. 

Naglasila je i da će izazovi koji su pred Evropom zahtevati snažno liderstvo. 

"Tokom poslednjeg mandata naučili smo da je budućnost sve samo ne predvidljiva, ali šta god da bude, nastaviću da radim sa svima vama da se suočimo sa testovima kada oni dođu", poručila je Mecola. 

Istovremeno je podsetila da je preuzela funkciju predsednice EP pre dve i po godine, nakon smrti njenog prethodnika Davida Sasolija, za kojeg je istakla da je stavio dostojanstvo ljudi iznad svega i poručila da će poštovati njegovo nasleđe. 

Mecola je rekla da EP ne sme da se plaši da predvodi i menja se. 

"Počeli smo, ali nismo još završili. Moramo da ojačamo i pojednostavimo naše operacije kako bi osigurali da ovaj parlament može da bude zakonodavna i politička moć koju želimo da bude. To znači da moramo da nastavimo sa pritiskom da obezbedimo pravo na inicijativu, da smo u mogućnosti da poboljšamo svoja ovlašćenja za kontrolu i istragu, da pozovemo druge institucije na odgovornost i da se pozabavimo preostalim institucionalnim neravnotežama", poručila je Mecola. 

Ona je naglasila da EP mora da bude "jak parlament u jakoj Uniji" i istakla da se parlamentarizam mora ojačati, kao i da EP mora da bude parlament  debate i poštovanja, bez nepotrebne birokratije i i mesto borbe protiv svake zloupotrebe, gde se svaki član oseća bezbedno, poštovano i zaštićeno.

"Ljudi će od nas tražiti smernice za vladavinu prava, za potrebe Ukrajine, za pojačavanje glasa čovečanstva na Bliskom istoku u potrazi za održivim mirom", poručila je Mecola.

Mecola je rekla da poslanici moraju da se pridržavaju svojih obaveza i održe EU kao globalnog lidera u oblastima prava, jednakosti, bezbednosti, klime, mogućnosti, konkurentnog, slobodnog i poštenog tržišta, "sa jakim društvenim stubom koji omogućava svima da budu ko god da žele" i gde niko ne zaostaje. 

Njena protivkandidatkinja Irene Montero rekla je da je Levica njenu kandidaturu predstavila radi odbrane Evrope mira, "koja poziva na prekid genocida nad palestinskim narodom", kao i na feminističku, zelenu, antirasističku, antifašističku Evropu sa pravima radnika i socijalnom pravdom. 

"Za narode Evrope vidimo da se nameće ratni konsenzus", rekla je Montero.

Ona je naglasila da za Evropu prioritet mora da bude okončavanje uništavanja socijalnih prava i podrška pravima sindikata i radnika. 

"Za Evropu će biti nemoguće da razvije zelenu politiku sa socijalnom pravdom uz militarizaciju Evrope i ratno huškanje, koje će povećati energetski problem i izbeći zaštitu dobrobiti životinja", navele je Montero.

Istovremeno je navela da se u Evropi u pitanje prava pripadnika LGBTQ zajednice i prava žena, založivši se za obezbeđivanje "legalnih, besplatnih i bezbednih abortusa", a kada je reč o migracionoj politici, navela je da ona ne može da bude zasnovana na tome da su migranti pretnja.

Montero je naglasila da je mir "najvažnije pitanje za Evropu".

U tom kontekstu navela je da je  za pobedu Ukrajine i Evrope "suočene sa zločincem Putinom" snaga u miru, "ali vode nas u rat gde ljudi u Ukrajini gube i ljudi u Evropi gube", dok, kako je navela, industrijski kompleks za vojnu proizvodnju u SAD ima od toga koristi. 

"Narodi Evrope ne mogu biti podložni vojnim interesima SAD. Radnici u Evropi ne mogu svojim pravima da plate posledice ratne eskalacije", poručila je ona.

Ona je navela da se Evropi nameće rat i u tom kontekstu ukazala na sukobe na Bliskom istoku. 

"Tu je i genocid. (Izraelski premijer Benjamin) Netanijahu ne može da dovrši ovaj genocid nad palestinskim narodom bez odlučne podrške SAD i Evrope. Evropa ne može da nastavi da bude saučesnik genocidne države Izrael", rekla je ona i upitala zašto EU ne raskine sporazum o saradnji sa Izrael i ne uvede sankcije Netanijahuu, kao što je uvela Putinu. 

Montero je rekla da je prioritet čovečanstva da se "stavi tačka na genocid i nezakonitu okupaciju Palestine".

Založila se i za odbranu borbe protiv korupcije i transparentnost u evropskim institucijama. 

Kada je reč o sanitarnom kordonu protiv krajnje desnice, ona je rekla da se, kako se izrazila, "fašisti mogu zaustaviti garantovanjem prava". 

"Iz grupe Evropske levice verujemo da je došlo vreme da se politički posvetimo jačanju mira, okončanju genocida, pravu na stanovanje, javne usluge, radnička prava, feminizam, antirasizam, anti -fašizam, zelene politike i socijalnu pravdu", rekla je ona i dodala da se mora izgraditi Evropa zasnovana na pravima i boljem svetu. 

Glasanje o predsedniku EP je tajno, a osam poslanika je izabrano da nadgleda taj proces. 

Za izbor novog predsednika potrebna je apsolutna većina važećih glasova.

Novi saziv EP imaće 720 poslanika, 15 više nego prethodni saziv. 

Najmlađi poslanik je Lena Šiling iz Austrije sa 23 godine, a najstariji njen kolega iz Zelenih Leoluka Orlando iz Italije, sa 77 godina. 

• Na početku desetog saziva EP postoji osam političkih grupacija, jedna više nego tokom prethodnog saziva, dok je 33 poslanika nezavisno.