"Kako da primamo nove zemlje u članstvo kad i sad sa 27 članica EU funkcioniše s velikim problemima?"

Vođe ovih stranaka dobijaju podršku građana najviše zbog skoka cena životnih potrepština, posebno i tvrdnji da je za interese nacionalnih država štetna politika Evropske komisije, kažu analitičari i politički krugovi desno i levo od centra.

"Kako da primamo nove zemlje u članstvo kad i sad sa 27 članica Evropske unija funkcioniše s velikim problemima", izjavio je Žordan Bardela, mlada zvezda u usponu francuske lepenističke stranke "Nacionalno okupljanje", (RN), koji u istraživanjima javnosti ima podršku od oko 30 odsto građana, dok predsednika Emanuela Makrona podržava jedva 20 odsto Francuza.

Slaba zaštita spoljnih granica, nekontrolisana imigracija, skupoća za široke slojeve, ugrožavanje položaja poljoprivrednika EU zbog otvaranja granica za uvoz jeftine ukrajinske hrane, uz zahteve i da se unutar "šengenske zone bez granica dozvoli slobodno kretanja samo državljanima članica Unije", biće glavne teme i zalog delovanja izrazito desničarskih stranaka u Evropskom parlamentu (EP), jer se očekuje njihov snažan uspon na izborima u junu za ovo telo evropske dvadesetsedmorice.

To potvrđuje, zaključak je medija i analitičara u EU, i jučerašnji snažan prodor ekstremno desničarske stranke "Šega" na parlamentarnim izborima u Portugaliji, čime je potvrđeno jačanje partija krajnje desnice u većini zemalja EU.

Pored uspona nemačke ekstremne "Alternative za Nemačku" (AfD), najveću pažnju medija, centara za političku analizu i političara u Evropskoj uniji privukao je prvi veliki skup sve moćnije francuske stranke "Nacionalno okupljanje".

Njen mladi prvak, zajedno s tradicionalno moćnom Marin Lepen, Bardela je napao politiku francuskog predsednika Emanuela Makrona i posebno predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen "zbog najezde imigranata naročito iz islamskih delova sveta" i ugrožavanja samog identiteta evropskih zemalja i naroda, jasno je predočio da je protiv otvaranja vrata novim članicama Unije i oštro kritikovao Makrona zbog izjave da bi NATO članice mogle uputiti i vojnike u Ukrajinu da se bore protiv Rusije.

Mediji i analitičari u EU navode da izrazito ili krajnje desničarske stranke, okupljene u grupi Identitet i demokratija ;(ID) u Evropskom parlamentu kao ključne ciljeve sebi postavljaju zaštitu evropskog kulturnog nasleđa, suvereniteta evropskih nacija, otvaranje novih radnih mesta i privredni rast, veću bezbednost, bitku protiv EU birokratije i onoga što smatraju "mogućom islamizacijom Evrope".

Prema analizi nemačkog Instituta za međunarodnu politiku i bezbednost (SWP), krajnje desničarske stranke u grupi ID u EP, "nikad nisu u većini glasale za izveštaje o napretku(kandidata i potencijalnih kandidata) u sklopu politike proširivanja EU".

Poslanici italijanske partije "Lega" su se, recimo, uzdržavali ili glasali protiv, "dok je činjenički savez francuskog Nacionalnog okupljanja i nemačke AfD prevashodno bio protiv proširivanja"... isto kao i austrijska stranka FPO, belgijski Vlams Belang ili češka Svoboda.

U analizi SWP se dodaje da su "poslanici mađarske vladajuće partije Fideš jednoglasno bili protiv ponuđenih dokumenata u vezi s proširivanjem ili strategijskih analiza kao što su izveštaji o napretku Srbije...jer su poslanici Fideša smatrali da su ti izveštaji o Srbiji previše bili kritički, posebno oko vladavine prava".

Parlamentarci ID su, kako se dodaje, "većinom bili protiv - ponekad i čisto antizapadno nastrojeni ;- kad su u pitanju stavovi o EU odnosima s Rusijom ili Kinom ".

SWP ocenjuje da bi ID čak mogla na izborima za EP u junu da se izbori i za treće mesto po snazi u parlamentu Evropske unije, a smatra da će u EP doći do izvesne fragmentacije i unutar stranaka levo i desno od centra.