Tajno glasanje odlučuje sudbinu Ursule fon der Lajen

Kako navodi, očekuje se da će glasanje biti održano 18. jula, a Fon der Lajen je, nakon što je dobila podršku većine lidera u EU, potreban glas najmanje 361 od 720 poslanika u EP kako bi obezbedila drugi mandat.

Ukoliko ne bi prešla tu granicu, lideri EU morali bi da nađu alternativnog kandidata za predsednika Evropske komisije, što bi, ocenjuje Politiko, bila katastrofa kako za kredibilitet bloka, tako i za karijeru Fon der Lajen.

Fon der Lajen i njen tim razgovaraju telefonom i sastaju se sa što je više moguće evropskih poslanika, često i pojedinačno, jer ne može svaka politička grupacija u EP ili nacionalni šef delegacije da garantuje glasove svih svojih poslanika.

"Morate pregovarati i nadati se da će ispuniti svoje obećanje“, rekla je neimenovana osoba bliska Fon der Lajen. Za Fon der Lajen, tajno glasanje ima dobre i loše strane.

S jedne strane, poslanici mogu javno da tvrde da je ne vole, ali da sa njom sklope tajne dogovore, dok, s druge strane, ne postoji način da se osigura da će poslanici ispoštovati svoja obećanja da će glasati za nju.

Veliku neizvesnost prilikom glasanja u EP predstavlja i veliki broj novih evropskih poslanika. Evropski parlament je, nakon izbora u junu, raznovrsniji i podeljeniji nego u bilo kojem trenutku moderne istorije EU.

Sa snažnijom krajnjom desnicom u EP, dodaje Politiko, još je važnije ubediti proevropske poslanike, uključujući i one koji nikada ranije nisu kročili u Brisel ili Strazbur.

"Neki ljudi nikada neće glasati za nju jer ne žele da Evropska unija funkcioniše", rekao je bivši predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo, koji je, kao i Fon der Lajen deo političke grupacije Evropske narodne partije.

On je istakao da su poslanici u Evropskom parlamentu "zaista nezavisni kada tajno glasaju".

Fon der Lajen će, da bi prešla granicu od potrebnog 361 glasa, polagati nade u to da obezbedi što je veću moguću podršku centrističkih grupacija koje su je podržale i prethodni put kada je izabrana, odnosno njene sopstvene Evropske narodne partije, kao i socijalista i demokrata i liberala, koji zajedno imaju skoro 400 mesta u EP.

Međutim, veliko je pitanje šta će poslanici Braće Italije italijanske premijerke Đorđe Meloni uraditi, imajući u vidu da je Meloni bila uzdržana kada se glasalo o kandidaturi Fon der Lajen u Evropskom savetu.

Fon der Lajen se još nije sastala sa poslanicima Evropskih konzervativaca i reformista, kojima pipadaju Braća Italije, a uzdržani glasovi vrede isto koliko i glasovi protiv kada se glasa u EP.

Takođe, čak i unutar centrističkih grupa postoje disidentske delegacije i poslanici. Neki su već otvoreno rekli da neće glasati za Fon der Lajen, dok bi drugi mogli da je podrže u javnosti, a da pritisnu dugme "ne" tokom glasanja u Strazburu.

To je, prema rečima profesorke političkih nauka na Slobodnom univerzitetu u Briselu Natali Brak, jedan od razloga zašto je glasanje u EP tajno.

"Cilj je da poslanici EP ne budu suočeni sa pritiskom svoje stranke ili grupacije, tako da glasaju kako žele. Ideja je da se time ojača autonomija njihovog poslaničkog mandata", rekla je ona. Ipak, pritisak i dalje postoji.

Kako navodi Politiko, nekoliko lidera vlada, partija ili grupacija ili šefova delegacija vrše pritisak na svoje poslanike u EP da usklade svoje mišljenje, dok Fon der Lajen ne rizikuje.

Ona neče učestvovati na samitu NATO u Vašingtonu ove nedelje kako bi se, kako je rekao glavni portparol Evropske komisije Erik Mamer, fokusirala "na svoj rad na izgradnji većine za snažnu Evropu u Evropskom parlamentu".

Ukoliko Fon der Lajen ne bi obezbedila podršku najmanje 361 poslanika za drugi mandat, Evropski savet imao bi mesec dana da predloži drugog kandidata za predsednika Evropske komisije.

To bi, napominje Politiko, bio ishod bez presedana koji bi mogao da izazove političku krizu, posebno pošto ne postoji nijedan drugi očigledan kandidat koji bi mogao da dobije podršku u Evropskom savetu i Evropskom parlamentu.