"Ovo je zastrašujuće"; Mesto na kom i mi živimo je "vruća tačka"; Gorećemo

U izveštaju, koji je preneo Gardijan, navodi se da šumski požari spaljuju domove u Evropi, a da haotične vremenske prilike dovode do opterećenja javnih finansija. EEA piše i da je potrebno dodatno delovanje za rešavanje polovine od 36 značajnih klimatskih rizika s potencijalno teškim posledicama. Još pet rizika zahteva hitnu akciju.

"Naša nova analiza pokazuje da se Evropa suočava s hitnim klimatskim rizicima koji rastu brže od naše spremnosti", rekla je izvršna direktorka EEA-e.

U izveštaju je razmatrano koliko su ozbiljne klimatske pretnje i koliko je dobro Evropa spremna da se s njima nosi.

Prema toj analizi, najhitniji rizici su oni koji postaju sve gori kako zagađenje fosilnim gorivima zagreva planetu, toplotni udari, bujične i rečne poplave, zdravlje obalnih i morskih ekosistema, kao i potreba za fondovima solidarnosti za oporavak od katastrofa.

Kada su istraživači ponovno procenili šest rizika za južnu Evropu, koju su opisali kao region "vruće tačke", otkrili su da je takođe potrebna hitna akcija kako bi se od šumskih požara zaštitili usevi, ljudi, zgrade i priroda.

"Sve je više dokaza o prilagođavanju klimatskim promenama u Evropi, ali to sigurno nije dovoljno", rekao je Robert Bajesbroek, autor izveštaja sa Univerziteta Vageningen. On je bio jedan od voditelja poglavlja o Evropi u najnovijem izveštaju o prilagođavanju Međuvladinog panela za klimatske promene (IPCC).

"Prilagođavanje se ne odvija dovoljno brzo i ne dolazi do onih kojima je najpotrebnije. To je vrlo zastrašujuće", rekao je on za Gardijan.

Izveštaje EEA takođe upozorava na "kaskadne i složene" rizike, zatim upozorava da će trenutni testovi otpornosti na stres u finansijskom sektoru verovatno podbaciti. “Vruće vreme će isušiti južnu Evropu”, navodi se u izveštaju.

Dalje se upozorava da će usevi biti uništeni, zalihe vode će se smanjiti, a tlo će očvrsnuti, što povećava verovatnost bujičnih poplava i isušivanje vegetacije. To znači da se šumski požari mogu brže širiti. Resursi vlada koje pokušavaju da odgovore na nekoliko kriza biće pod opterećenjem, kao i zajednice koje se ne uspeju da se pripremi.

Evropa se zagrejala više nego bilo koji drugi kontinent od industrijske revolucije i to otprilike duplo brže od globalnog proseka jer je uglen dioksid "začepio" atmosferu i "zarobio" sunčevu svetlost.

Istraživači su posmatrali dva moguća scenarija niskog i visokog zagrevanja tokom veka. Nisu uzeli u obzir potencijalne prelomne tačke u klimatskom sistemu, tvrdeći da bi se posledice takvih dramatičnih promena odvijale kroz duža razdoblja. Tako se, kako je preneo Index.hr, nije promenila hitnost delovanja u kratkom roku.