Haos je izvestan; Zemlja na ivici građanskog rata: Spremno 30.000 policajaca, zabrinutost raste

Za obične glasače, politička polarizacija u francuskom društvu je zabrinjavajući razvoj koji ih tera da strahuju za budućnost Francuske.

Politički analitičari kažu da postoji realna mogućnost građanskih nemira ako krajnja desnica uđe u vladu i donese politiku koja kažnjava određene grupe.

"Plašimo se onoga što bi se moglo dogoditi", rekla je Amel (34) za CNBC uoči poslednjeg kruga glasanja na vanrednim izborima u Francuskoj ovog vikenda.

Glasanje pomno prate svi delovi francuskog društva kako bi videli da li nacionalističko, antiimigraciono Nacionalno okupljanje (RN) nadograđuje svoju početnu pobedu u prvom krugu glasanja, ili su centrističke i levičarske stranke uspele da osujeti šanse stranke da uđe u vladu.

Ovo je veoma, veoma napeto vreme

"Ovo je veoma, veoma napeto vreme. I to je prvi put da krajnja desnica pobeđuje u prvom krugu. Dakle, to je velika stvar", dodala je Amel, terapeutkinja koja je rekla da će glasati za levičarski Novi popularni front.

"Veoma smo zabrinuti i pokušavamo da nateramo sve da glasaju, pokušavajući da kažemo ljudima koji ne glasaju da odu i glasaju, i da pokušamo da ubedimo ljude koji glasaju za ekstremnu desnicu da oni nisu dobar odgovor na probleme Francuske", dodala je. 

Francuski ekstremno desničarski RN odbacuje oznaku "ekstremista", rekavši da se zalaže za francuske vrednosti, kulturu i građane u trenutku kada su mnogi siti političkog establišmenta Francuske koji je predvodio predsednik Emanuel Makron od 2017.

Ali protivnici i kritičari RN-a upozoravaju da je Francuska na ivici političke katastrofe ako jedna otvoreno antiimigraciona, nacionalistička i evroskeptična partija osvoji većinu na ovim vanrednim izborima koje je raspisao Makron nakon što je njegova stranka izgubila veliki poraz od tvrde desnice na izborima za Evropski parlament u junu.

Premijer Gabrijel Atal rekao je da francuski birači sada imaju "moralnu dužnost" da zaustave napredak stranke.

Za mlade, levo orijentisane birače poput Amela, porast anketa RN-a i činjenica da je osvojio najviše glasova u prvom krugu izbora prošlog vikenda, zabrinjavaju razvoj događaja zbog kojih se plaše za društvenu koheziju Francuske.

"To će biti neka vrsta građanskog rata"

"Zabrinut sam za budućnost zemlje. Mislim da je sve gore i gore", rekla je Amel, koja je radije dala samo svoje ime zbog osetljive prirode situacije.

"To će biti kao neka vrsta građanskog rata. Nadam se da do toga neće doći, ali ljudi se više neće mešati i plašiće se jedni drugih. I ovo je veoma zastrašujuće."

Vanredni izbori su bacili političku polarizaciju zemlje u prvi plan jer ankete uoči poslednjeg kruga glasanja u nedelju ukazuju na duboko podeljenu naciju.

Prvi krug izbora doveo je do toga da je krajnje desničarski RN osvojio 33% glasova, pri čemu je levičarski Novi narodni front (NFP) osvojio 28%, a koalicija partija koje podržavaju Makrona (Ansambl ili Zajedno) osvojila je 20% glasova.

Od rezultata prvog glasanja, stranke desnog i levog centra dale su sve da spreče napredovanje RN u drugom glasanju, sa ciljem da spreče parlamentarnu većinu za stranku po svaku cenu. Udruživši snage u takozvani "Republikanski front", centristi i levičarske stranke povukle su kandidate u mnogim izbornim jedinicama u kojima je jedan od njihovih kandidata bio u boljoj poziciji da pobedi RN. 

Da li će to funkcionisati ostaje da se vidi, a analitičari ističu da francuski birači možda neće biti oduševljeni time da im se uputi kako da glasaju ili za koga da glasaju.

Spremno 30.000 policajaca, očekuje se haos

Neizvesno je i kako će nacija reagovati na rezultat. Francuskoj nisu strani građanski nemiri s obzirom na široko rasprostranjeni antivladin pokret "Žutih prsluka" poslednjih godina i ulične proteste od prvog kruga glasanja 30. juna.

Čini se da se francusko ministarstvo unutrašnjih poslova priprema za nove probleme nakon nedeljnih izbora, navodno je spremno da rasporedi oko 30.000 policajaca širom Francuske u nedelju uveče zbog straha od nasilja nakon zatvaranja birališta.

Izveštava se da je ministar unutrašnjih poslova Žerald Darmanin rekao da će 5.000 policajaca biti na dužnosti u Parizu i okolini kako bi "osigurali da radikalna desnica i radikalna levica ne iskoriste situaciju da izazovu haos".

Podsetimo, francuska policija je ranije bila optužena da je bila žestoka sa demonstrantima tokom prethodnih perioda nemira, ispaljivala vodene topove i suzavac na demonstrante "žutih prsluka" 2019.

Pripadnik žandarmerije, francuske vojne snage zadužene za sprovođenje zakona i javnog reda, rekao je za CNBC da su "francuski izbori haos" i da je "podela u javnosti retko bila tako flagrantna u Francuskoj".

"Mišljenja ljudi su sve podeljenija i to se oseća u svakodnevnom životu", rekao je žandarm, koji je zbog prirode posla tražio da ostane anoniman, za CNBC.

Policajac - otac troje dece koji ima 40 godina i desničarski je glasač - rekao je da je polarizacija u francuskom društvu "veoma zabrinjavajuća, ali nažalost normalna s obzirom na 'raznovrsnost' našeg društva".

"Sve više ljudi sa različitim vrednostima i obrazovanjem je prinuđeno da koegzistiraju, a to očigledno ne funkcioniše", rekao je policajac, koji radi u Bordou u jugozapadnoj Francuskoj.

"Zabrinut sam za budućnost zemlje, jer smo previše velikodušni prema ljudima koji nisu voljni da se integrišu i daju doprinos našem društvu, ovo ne može trajati."

Policajac je rekao da očekuje građanske nemire nakon glasanja, bez obzira koja stranka dobije najviše glasova.

"Biće građanskih nemira ko god da bude izabran, ovo je Francuska i ljudi govore šta misle", rekao je.

Mogući građanski nemiri

Politički stručnjaci se slažu da su trenutna grozničava atmosfera francuske politike, kao i antagonizam između glavnih biračkih tela, sastojci za dalje građanske nemire.

"Ovde imate sav recept za superpolarizovanu političku scenu i to se, naravno, prenosi na civilno društvo u celini", rekao je za CNBC Filip Marlijer, profesor francuske i evropske politike na Univerzitetskom koledžu u Londonu.

"Ako imate samo 33-34% ljudi koji glasaju za krajnju desnicu, to znači da su ostali oprezni prema tome, ili se u potpunosti protive tome, tako da će se to prevesti na svaki nivo politike, institucionalnu politiku, partijsku politiku, ali i na društvo. Imaćete veoma polarizovano društvo u kojem bi mlađi ljudi, etničke manjine, žene, a posebno feministkinje, bile veoma zabrinute", rekao je on.

Marlijer nije odbacio mogućnost nasilja na ulicama ako se u vladu izabere krajnja desničarska stranka.

Nacionalno okupljanje "podilazi" glasačima?

Kao i druge stranke tvrde desnice u Evropi, Nacionalno okupljanje je iskoristilo nesigurnost birača u pogledu kriminala, imigracije, nacionalnog identiteta i ekonomske nesigurnosti.

RN-ov 28-godišnji lider Žordan Bardela rekao je biračima da će "uvesti red", obuzdati imigraciju i boriti se protiv delikvencije, ali su on i partijska čelnica Marin Le Pen odustali od nekih od svojih oštrijih obećanja i retorike, odustajući od izlaska Francuske iz NATO-a, na primer, i moderiranje tradicionalno proruskog stava ove stranke.

Bardela je rekao da će i dalje podržati slanje oružja u Ukrajinu, ali ne i raspoređivanje kopnenih trupa, kao što je Makron sugerisao da postoji mogućnost.

Pročitajte još:

• Francuska: Do 17 časova glasalo 59,71 odsto, najveća izlaznost od 1981. godine
• Udarac za Makrona: Narodno okupljanje vodi na prevremenim izborima
• Drugi krug parlamentarnih izbora u Francuskoj: Kohabitacija ili ne?