Rusija zapretila: Znate šta sledi

"Ne morate biti vojni strateg da biste shvatili da bi takvi objekti predstavljali izvor direktne pretnje i da bi, naravno, neminovno bili uvršćeni na listu legitimnih ciljeva u scenariju direktnog vojnog sukoba između naše zemlje i NATO", rekla je portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova na brifingu za novinare, a prenosi ruska državna novinska agencija TASS.

Njeni komentari su usledili nekoliko dana nakon što je finski predsednik Aleksandar Stub rekao da bi nedavno članstvo njegove zemlje u NATO-u moglo Finskoj da obezbedi "pravi resurs nuklearnog odvraćanja" u vidu američkih projektila. Govoreći o ovoj temi u petak, Stub je dodao da će finska vlada morati da odluči da li da promeni zakone kako bi dozvolila raspoređivanje nuklearnog oružja u zemlji.

Američki zvaničnici nisu javno komentarisali Stubove primedbe, niti su rekli da će nuklearno oružje biti raspoređeno u Finskoj, prenosi Njuzvik.

Zaharova je, s druge strane, rekla da ukoliko američko nuklearno oružje bude isporučeno Finskoj ili nekoj drugoj zemlji severne Evrope, "bezbednost zemalja u koje to oružje stiže nikako neće biti pojačana, već naprotiv, ugrožena".

Ona je takođe upozorila finsku javnost na Stubove komentare.

"U kojoj meri su građani Finske svesni rizika sa kojima će morati da se suoče, veliko je pitanje. Takva odluka će zaista mnogo promeniti u kontekstu bezbednosti zemlje i drugih važnih pitanja za tu zemlju", rekla je Zaharova.

Kako je preneo TASS, ona je dodala da bi razmeštanje nuklearnog oružja u zemljama blizu ruskih granica neizbežno dovelo do vojnog sukoba između Rusije i NATO.

Finska je u aprilu prošle godine postala članica NATO-a, što je više nego udvostručilo granicu NATO-a sa Rusijom. Ulazak Finske u zapadni vojni savez mnogi posmatrači su doživeli kao diplomatski udarac ruskom autokrati Vladimiru Putinu, koji je rekao da je jedan od njegovih ciljeva u ratu sa Ukrajinom da spreči širenje NATO-a na granice Rusije, ali je upravo invazija na Ukrajinu koja je navela Finsku i Švedsku da istovremeno podnesu zahtev za članstvo u NATO-u u maju 2022.

Prošlog meseca, Švedska je preskočila poslednju prepreku za članstvo kada je mađarski parlament odobrio prijem zemlje u NATO. Proces članstva će biti završen kada Švedska dostavi zvaničnu dokumentaciju.

Međutim, Zaharova nije jedina u Kremlju koja se poslednjih dana ponovo oglasila na temu nuklearnog oružja. Kako se navodi u najnovijem izveštaju Instituta za proučavanje rata (ISV), različiti zvaničnici Kremlja nastavljaju da izdaju upozorenja kao deo tekućih ruskih informativnih operacija čiji je cilj slabljenje i odvraćanje zapadne podrške i pomoći Ukrajini.

• Oglasio se i Peskov

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov ponovio je u sredu da će Rusija upotrebiti nuklearno oružje samo ako "nešto" ugrozi postojanje Rusije.

Peskov je takođe optužio Zapad da "rutinizuje" temu nuklearnog rata, koji je Peskov nazvao "izuzetno opasnim" i "neodgovornim", uprkos tome što upravo ruski zvaničnici najčešće otvoreno prete upotrebom nuklearnog oružja.

Predsednica gornjeg doma ruskog parlamenta Valentina Matvijenko rekla je da Moskva mora da preispita i poništi međunarodne sporazume koji ne služe nacionalnim interesima Rusije, posebno neke međunarodne sporazume koje je potpisao bivši prvi sekretar Centralnog komiteta Komunističke partije Rusije. Sovjetski Savez Nikita Hruščov i drugi sovjetski i ruski lideri.

Njena izjava ukazuje na interes Rusije za otkazivanje širokog spektra međunarodnih sporazuma, uključujući potencijalno sporazum o neširenju nuklearnog oružja i neke druge bezbednosne sporazume. ISV je nedavno upozorio na nekoliko zvaničnika Kremlja, uključujući samog ruskog predsednika, koji "zveckaju nuklearnim oružjem", ali njihovi analitičari i dalje procenjuju da je ruska nuklearna eskalacija u Ukrajini i šire malo verovatna.