Zatvorena birališta u Francuskoj: Makron u problemu, desnica ima razlog za slavlje

Na parlamentarne izbore do 17 sati izašlo je 59,39 odsto birača, što je rekordna izlaznost u prvom krugu od 1978. godine kada je izlaznost bila 68 odsto, prema podacima francuskog ministarstva unutrašnjih poslova.

Izuzetak predstavljaju izbori 1986. godine koji su održani po proporcionalnoj zastupljenosti u jednom krugu, javlja BFM.

Ovo predstavlja značajni porast u odnosu na 2022, kada je u isto vreme izašlo 39,42 odsto birača.

Prema procenama instituta za ispitivanje javnog mnjenja Elabe, izlaznost bi do 20 sati mogla da iznosi 69,5 odsto.

U prvom krugu parlamentarnih izbora 2022. glasalo je 47,51 odsto birača, a najveća izlaznost u prvom krugu bial je 1981. godine - 70,9 odsto.

Izbore, koji bi prvi put posle Drugog svetskog rata, mogli da dovedu na vlast krajnju desnicu, raspisao je francuski predsednik Emanuel Makron nakon ubedljive pobede desničarske stranke Nacionalno okupljanje (RN) nad njegovim centrističkim savezom na izborima za Evropski parlament održanim 9. juna.

Projekcija prvih rezultata

Stranka predsednika Emanuela Makrona gubi nakon porasta podrđke krajnje desnom bloku Nacionalni skup i snažnog rezultata levog saveza u nedeljnom prvom krugu parlamentarnih izbora.

Prema prvim procenama IPSOS-a, krajnje desni savez, na čelu s Nacionalnim okupljanjem (RN), bio je prvi s 34% glasova, ispred levog saveza na drugom mestu s 28,1%, dok Makronova stranka zaostaje na dalekom trećem mestu. sa 20,3 posto, piše CNN.

Projekcije sugerišu da bi, nakon drugog kruga glasanja sledeće nedelje, RN osvojio između 230 i 280 mesta u Narodnoj skupštini od 577 mjesta – što je manje od 289 mesta potrebnih za apsolutnu većinu.