Dramatičan preokret: Idemo ka katastrofi

Kako je podsetio Njuzvik, u januaru je Bilten Odbora za nauku i bezbednost atomskih naučnika (SASB) resetovao svetski Sat Sudnjeg dana i zadržao ga na 90 sekundi do ponoći – što ne predstavlja nikakvu promenu u percipiranim nuklearnim pretnjama koje su u velikoj meri povezane sa ratom Rusije i Ukrajine, ali je podstaklo dalji oprez prema "najbližoj globalnoj katastrofi" u kojoj je svet ikada bio.

Ivana Nikolić Hjuz, predsednica Fondacije za mir nuklearnog doba i viši predavač hemije na Univerzitetu Kolumbija, i Piter Kuznik, profesor istorije i direktor Instituta za nuklearne studije na Američkom univerzitetu u Vašingtonu, koautori su novog dela u "Responsible Statecraft", onlajn časopisu Instituta Kvinsi.

Oni upozoravaju na to da bi povećane vojne i vladine pretnje zajedno sa naprednim oružjem mogle da odvedu svet u scenario bez pobede.

"Vreme je da se promeni politika prema Ukrajini i da se zaustavi eskalacija pre nego što bude prekasno. Švajcarska mirovna konferencija bez Rusije ili Kine nije učinila ništa da unapredi taj cilj. Ni nedavni sastanci G7 u Italiji, izjave NATO-a ili , što se toga tiče, grandiozne ratne igre koje vode obe strane u Atlantskom i Tihom okeanu", navode naučnici.

Oni su dodali: "Ovo je dobro mesto za početak, kao što bi bio hitan sastanak svetskih lidera koji bi mogao da sazove generalni sekretar UN Antonio Gutereš. Nastavak igranja nuklearnog ruleta nije prihvatljiv put napred."

Nikolić Hjuz i Kuznik zapravo aludiraju, navodi Njuzvik, na povećanu potrošnju NATO saveznika za odbranu iz godine u godinu, uključujući procenjeno povećanje od 13 odsto na globalno nuklearno oružje na rekordnih 91,4 milijarde dolara u 2023.

To je jednako povećanju potrošnje na nuklearno oružje od 10,7 milijardi dolara u 2023. u poređenju sa 2022.

Hjuz i Kuznik su rekli da je najstrašniji deo nuklearnog rata to što "nema preokreta" i druge šanse da se ponovo razmotri humaniji, nenasilni kompromis.

Nikolić Hjuz je za Njuzvik istakla da da verovatnoća nuklearnog rata nikada nije bila na nuli, posebno nakon što su se nacionalne zalihe u različitim zemljama akumulirale tokom godina i oružje postalo naprednije.

Ali postoje trenuci kada je ta verovatnoća povećana, na primer u sadašnjosti. Svet je sada drugačiji nego kada su se Ronald Regan i Mihail Gorbačov ujedinili protiv nuklearnog rata, ali neki privid ostaje još od predsednika Džona F. Kenedija, Kubanske raketne krize i Hladnog rata koji je usledio.

"Čak i ako imate neku procenu male verovatnoće da se nešto loše desi u toku jedne godine, tokom 50 ili 80 godina – tokom života deteta rođenog danas – ta verovatnoća naglo raste", rekla je ona.

Njen kolega smatra da je najpametniji izlaz iz sukoba da Ukrajina, NATO i zapadne zemlje pregovaraju sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, ali i priznaje da bi Putinove želje mogle biti beskompromisne u teoriji.

"Kao planeta, mi smo na putu ka katastrofi i potencijalnom međusobnom uništenju", rekao je on.

Inače, Kuznik predviđa stotine hiljada žrtava više, od onoga što se u ranijim analizama navodilo, više fizičkog uništenja, više talenata i resursa utrošenih na regrutaciju ruskih vojnika i više ugnjetavanja širom sveta zbog antiratnog osećanja.

"Ne vidim ništa što bi se moglo dobiti od nastavka borbi", rekao je on. "Ukrajina neće oterati Rusiju iz Ukrajine; Rusija neće dozvoliti da se to desi. Oni su sofisticiraniji... Mislim da smo zaista na najklizavijoj padini prema Trećem svetskom ratu i nuklearnom ratu koji sam ja video od kubanske raketne krize i možda ikada u mom životu", zaključio je on.