Rat – dan 855: Žestoke borbe u Ukrajini; Rusi izveli veliki napad

Ruske snage izvele su napad na deo Nikolajevske oblasti odakle je sistem „hajmars“ redovno raketirao Krim, saopštio je koordinator nikolajevskog proruskog ilegalnog pokreta Sergej Lebedev.
 

Na energetskom objektu u centru Kijeva dogodila se eksplozija, koja je uzrokovala požar, saopštio je gradonačelnik Kijeva Vitalij Kličko na svom Telegramu.
 

Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg izjavio je danas da će samit povodom godišnjice NATO-a u Vašingtonu biti "veoma dobar" i za Alijansu i za Ukrajinu.

"Uveren sam da smo zaista na putu veoma dobrog NATO samita i za Ukrajinu i za NATO", rekao je Stoltenberg na sastanku sa predsednikom Ukrajine Volodimirom Zelenskim u Briselu, na kojem je bilo reči o završnim pripremama za samit u julu, objavljeno je na sajtu NATO.

Kako je navedeno, povećanje pomoći saveznika Ukrajini biće ključni prioritet za lidere zemalja NATO-a tokom sastanka u Vašingtonu. Stoltenberg očekuje da se učesnici samita dogovore o vodećoj ulozi NATO-a u koordinaciji i pružanju bezbednosne pomoći Ukrajini, kao i o obuci ukrajinskog vojnog osoblja.

Šef Čečenije Ramzan Kadirov "naložio je" komandantu specijalnih snaga "Ahmat" general-majoru Apti Alaudinovu da pošalje dva ranjena vojnika da se suprotstave estonskoj vojsci.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski danas se u Briselu sastao sa predsednikom Češke Petrom Fijalom, sa kojim je razgovarao o novim paketima pomoći za Kijev preko češke inicijative za naoružavanje Ukrajine artiljerijskim granatama.

Lideri su razgovarali o daljoj implementaciji ove inicijative i zajedničkim naporima sa partnerima da se obezbedi odgovarajuća količina municije, navedno je na zvaničnoj veb-stanici ukrajinskog predsednika.

Zelenski je zahvalio Češkoj na odlučnom stavu o budućem članstvu Ukrajine u EU i pomoći na početku pregovora, a dva predsednika su takođe su izrazila nadu u efikasnost samita NATO koji će se održati od 9. do 11. jula jula u Vašingtonu.

Volodimir Zelenski i Petr Fijala razgovarali su o ishodima samita o miru u Ukrajini, učešću Češke u primeni Formule mira, posebno o klauzuli o radijacijskoj i nuklearnoj bezbednosti, kao i o napretku priprema za zaključenje dogovora o bilateralnoj bezbednosnoj politici.

Evropska unija je u svojim bezbednosnim obavezama prema Ukrajini obećala da će nastaviti da radi na korišćenju prihoda od ruske imovine za podršku Kijevu, navodi se u dokumentu objavljenom nakon potpisivanja u Briselu.

Takođe se precizira da će EU nastaviti da radi na novim sankcijama u saradnji sa Ukrajinom i partnerima.

Rusko Ministarstvo spoljnih poslova nazvalo je zamrzavanje ruske imovine u Evropi krađom, uz napomenu da EU nije samo usmerena na sredstva privatnih lica, već i na državnu imovinu Rusije. Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov izjavio je da će Rusija odgovarati u slučaju konfiskacije zamrznute ruske imovine na Zapadu. Prema njegovim rečima, Rusija takođe ima mogućnost da ne vraća sredstva koja su zapadne zemlje imale u Rusiji.
 

Ruske snage preuzele su kontrolu nad centrom i jugom sela Urožajno u Donjeckoj Narodnoj Republici (DNR), ukrajinski vojnici su primorani da se kriju u podrumima u severnom delu sela, saopštio je predsednik komisije za suverenitet, patriotske projekte i podršku veterana Javne komore Rusije Vladimir Rogov.

On je napomenuo da su u ovoj oblasti Oružane snage Ukrajine skoro u potpunosti prešle na kasetnu municiju, kako prilikom upotrebe višecevnih raketnih sistema, tako i prilikom granatiranja iz artiljerijskog oruđa.
 

Pentagon nema informacije o tome šta se dogodilo sa oružjem vrednim 62 miliona dolara koje je isporučeno Ukrajini, piše list Dejli koler, pozivajući se na izveštaj generalnog inspektora Ministarstva odbrane SAD.

"Problemi sa podnošenjem izveštaja i praćenjem, koji su nastali između američkih i ukrajinskih snaga, rezultirali su odsustvom informacija o tome koja tehnika je mogla da bude uništena, izgubljena ili preusmerena", navodi se u članku.

Evropska unija i dve njene države članice, Litvanija i Estonija, potpisale su danas bezbednosne sporazume sa predsednikom Ukrajine Volodimirom Zelenskim na samitu lidera tog bloka u Briselu.

"Sporazum sa EU pokazuje posvećenost bloka da pomogne Ukrajini u devet oblasti bezbednosne i odbrambene politike - uključujući isporuku oružja, vojnu obuku, saradnju u odbrambenoj industriji i deminiranje", navodi se u nacrtu sporazuma u koji je Rojters imao uvid.

Sporazum, zajedno sa dokumentima potpisanim sa Litvanijom i Estonijom, ima za cilj da dopuni druge slične sporazume potpisane između Ukrajine i njenih saveznika dok nastavlja svoju odbranu od napada Rusije.

Takve sporazume sa Kijevom potpisale su SAD, Britanija, Francuska i Nemačka. Zvaničnici navode da sporazumi nisu isti kao pakt o međusobnoj odbrani između zemalja NATO, već da su to obećanja da će se Ukrajini uputiti oružje i druga pomoć za jačanje njene bezbednosti i odvraćanje od bilo kakvog budućeg napada.

Ukrajina je od EU dobila 1,9 milijardi evra bezuslovne finansijske pomoći što doprinosi održavanju makroekonomske stabilnosti i finansiranju prioritetnih budžetskih potreba, saopštilo je ukrajinsko ministarstvo finansija.

"Državni budžet Ukrajine dobio je tranšu bezuslovnog finansiranja u iznosu od 1,9 milijardi evra od Evropske unije. Sredstva su obezbeđena finansijskim instrumentima EU iz fonda za Ukrajinu", navodi se u izveštaju, prenosi ukrajinski medij UNN.

Takođe je saopšteno da će Ukrajina dobijati sledeće tranše na kvartalnoj osnovi, pod uslovom da se ispune indikatori definisani u planu Ukrajine.