Ovo što je uradila jedna zemlja Evrope je zlosutno

Drugi hladni rat protiv Zapada se zaoštrava u Evropi. Rusija ga je pokrenula aneksijom Krima 2014. i nakon potpune oružane invazije na Ukrajinu, strateškog partnera NATO-a i Evropske unije, u februaru 2022. godine, piše u svojoj analizi portal "Gis reports online".

Po svojoj suštini, ovaj hladni rat je sličan prvom u 20. veku. To je konfrontacija između nuklearnih sila koje su sposobne da unište jedna drugu.

Takmičenje se odvija ispod praga otvorenog rata, koristeći pretnju nuklearnim Armagedonom kao suštinski instrument ucene.

Međutim, sadašnja raznolikost hladnog rata razlikuje se od svog prethodnika, jer koristi veći okvir aktivnosti koje se često nazivaju "hibridnim" ili u sivoj zoni. Stoga se ovaj drugi hladni rat može nazvati i hibridnim hladnim ratom.

Primarni izvor rizika da ovaj hladni rat može da preraste u vrući rat između Rusije i Zapada je krvoproliće u Ukrajini, koje je, osim direktnih borbi između ruskih i ukrajinskih trupa, i proksi rat između Rusije i Zapada. NATO učestvuje u sukobu indirektno, podržavajući Ukrajinu.

Kao i ratovi Istoka i Zapada 20. veka u Koreji i Vijetnamu, rat u Ukrajini ima direktan i posledičan uticaj na celokupno globalno bezbednosno okruženje, generišući hibridne kampanje rusko-zapadne konfrontacije.

Ove druge kampanje hladnog rata imaju oblik nekinetičkog pritiska i kinetičke podsvesne agresije. Nekinetički hibridni načini rada su prvenstveno u oblasti informacija, uključujući operacije dezinformisanja i sabotaže u sajber prostoru; nemilosrdni politički pritisak uključujući diplomatske kampanje; špijunaža i takozvane operacije uticaja; migracija naoružanja; vojne ucene (takođe vezane za nuklearno oružje); i provokacije raznih vrsta. Sve ove operacije imaju za cilj da posredno manipulišu ciljanom vladom i društvom, odnosno utiču na njene kognitivne, evaluacione procese i procese odlučivanja kako bi akcije ciljane zemlje bile u skladu sa ciljevima napadačke strane. Takve aktivnosti se nazivaju i kognitivnim ratovanjem. Ovo je klasično oruđe ratne veštine prema drevnom teoretičaru i filozofu rata Sun Cu.

Kinetičke hibridne operacije su sledeći korak u ratu: one dovode do fizičkog uništenja u napadnutim zemljama i zastrašivanja njihovih društava – ali su još uvek ispod praga otvorene oružane agresije. To je skrivena, kamuflirana "lažna zastava" korišćenje borbenih sredstava agresora ili lokalnih saučesnika za izvođenje akata sabotaže (kao što je paljenje velikih objekata, ometanje saobraćaja i komunikacija) i terorističke aktivnosti koje imaju za cilj da izazovu paniku u javnosti, "ublaže" vlasti ciljane zemlje i prinude odluke koje želi agresor. Kinetičke hibridne operacije mogu da sprovode agenti tajnih službi ili specijalnih snaga, nedržavni plaćenici, privatni vojni izvođači ili regrutovani lokalni kriminalci.

Zloslutna eskalacija protiv Poljske

Nedavno je primetna eskalacija hibridne aktivnosti na istočnom krilu NATO-a i EU: prelazak sa nekinetičkog pritiska na kinetičku agresiju. Migracioni pritisak na poljsko-belorusku granicu bio je element ruske kampanje – uz učešće Belorusije – protiv Poljske već nekoliko godina.

Kada, kao nedavno, operateri iz senke upućeni na granicu sa istoka počnu sa fizičkim napadima, ranjavajući i ubijajući vojnika, više ne govorimo o "pritiscima" već o prikrivenoj agresiji.

Napadi na granici u kombinaciji sa činovima špijunaže, sve intenzivnijim sajber napadima i aktima sabotaže u čitavim zemljama pokazuju da Rusija cilja Poljsku i druge pogranične zemlje NATO-a i EU kao objekte svog podsvesnog rata.

Kremlj se verovatno nada da će, s obzirom na nepostojanje jedinstvenog pristupa ovim pitanjima u NATO i EU, zemlje istočnog krila ostati same u pokušajima da odgovore na ovu vrstu agresije.

Imamo posla sa situacijom u kojoj je konsenzus neuhvatljiv, a države članice alijanse koje se nalaze dalje od Rusije osećaju manje ugrožene ovim oblikom hladnog rata, što ih čini nevoljnim da podrže odlučan odgovor NATO-a. Kremlj, dobro svestan toga, maksimalno koristi situaciju i eskalira konfrontaciju.

Istočni štit i Baltička odbrambena linija

Suočena sa ovim nepopustljivim pritiskom, Poljska je odlučila da pokrene opsežnu, četvorogodišnju odbrambenu inicijativu pod nazivom Istočni štit (Tarcza Vschod) kako bi poboljšala bezbednost u graničnom pojasu sa Belorusijom i Rusijom (Kalinjingradska oblast).

Program ima za cilj da ojača trenutnu antihibridnu odbranu u toj oblasti i pripremi zemlju da odbije moguću oružanu agresiju sa istoka u direktnom sukobu na granici.

Program Istočni štit sastoji se od nekoliko elemenata: izgradnja sposobnosti operativne i taktičke svesti o situaciji (radio-elektronske i vazdušne izviđačke mreže sa bespilotnim letelicama i naprednim vojnim sistemima za nadzor); inženjerski razvoj područja na način da ometa moguće napredovanje neprijateljskih trupa uz olakšavanje manevara sopstvenih snaga; i obezbeđenje zaštite vojnika i civila od napada.

Druge zemlje na severoistočnom krilu NATO-a dolaze do sličnih zaključaka, jer njihova zabrinutost zbog pretnje od Rusije nastavlja da raste.

Litvanija, Letonija i Estonija planiraju da prošire Baltičku odbrambenu liniju. Finska, odavno poznata po temeljnim pripremama za odbranu svoje teritorije, namerava da obnovi i adaptira nekadašnja utvrđenja duž granice sa Rusijom. Na ovaj način zemlje na severoistočnom krilu, unapređujući svoju odbranu, doprinose bezbednosti NATO-a, EU i Zapada u celini.

Predlozi iz Poljske i drugih u srednjoj Evropi

Zemlje severoistočnog krila NATO-a teže što većoj internacionalizaciji i podršci EU za svoje odbrambene inicijative za odvraćanje od napada hibridnog ratovanja.

Poljska, na primer, računa na Fronteks, Evropsku agenciju za graničnu i obalsku stražu, koja će u velikoj meri biti uključena u obezbeđenje svoje granice sa Belorusijom kao istočne spoljne granice EU.

Takođe se nada solidarnosti i više predviđanja drugih evropskih zemalja; da će svoje snage rasporediti na prvoj liniji antihibridne odbrane.

Varšava takođe preduzima korake i diplomatske napore da osigura da će odbrambene investicije duž granične zone biti sufinansirane iz zajedničkih fondova EU. Varšava insistira da, kao hitnu neophodnost, i poljski Istočni štit i inicijative baltičkih zemalja treba da budu razmotreni na sledećem samitu alijanse i prihvaćeni kao saveznički zadaci, sprovedeni uz učešće država članica i unutar struktura alijanse.

U kontekstu tekuće antihibridne odbrane, neophodna je revizija pravila i procedura kako bi se utvrdilo kako se postojeći operativni planovi moraju ažurirati i poboljšati da bi se suprotstavili rizicima koji se pojavljuju.

Izazov pred NATO i EU danas je prilagođavanje bezbednosnom okruženju koje se brzo menja, uključujući izazove i pretnje koje generiše politika imperijalističke Rusije.

Hitan i ključni element ove adaptacije je odgovarajuće jačanje istočnog krila protiv hibridnih napada – uključujući odbranu od podsvesne agresije. Nakon toga će biti od ključne važnosti da se NATO-ove sposobnosti odvraćanja i odbrane prilagode bilo kom ishodu rata u Ukrajini (ruska pobeda, ukrajinska pobeda, trajni rat ili zamrznuti konflikt).

"Ove mere se smatraju osnovnim bezbednosnim potrebama od strane država na prvoj liniji drugog hladnog rata Rusije sa Zapadom i preduzimaju kritične inicijative u tom pogledu. Međutim, da li će NATO i EU u celini moći da sprovedu ovu neophodnu adaptaciju strateški, proaktivno pre očekivanih potreba – ili ćemo nastaviti da reagujemo samo operativno, sa zakašnjenjem (kao u slučaju podrške Ukrajini), kao odgovor na ruske sledeće eskalacijske provokacije?" piše gisreportsonline.