Rusija na nogama: "Direktan vojni sukob"

Upozorenje je stiglo iz Ministarstva spoljnih poslova Rusije.

"Ne treba biti vojni strateg da bi se shvatilo da bi takvi objekti predstavljali izvor direktne pretnje i, naravno, neminovno bili uvršteni na popis legitimnih ciljeva u scenariju direktnog vojnog sukoba naše zemlje i NATO-a", poručila je portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova tokom brifinga za novinare, kako je prenela ruska državna novinska agencija TASS, prenosi Jutarnji list.

Njeni komentari dolaze nekoliko dana nakon što je finski predsednik Aleksander Stub izjavio da bi odnedavno članstvo njegove zemlje u NATO-u Finskoj moglo pružiti resurs "stvarnog nuklearnog odvraćanja" u obliku američkih projektila. Dok je u petak govorio o toj temi, Stub je dodao da će finska vlada morati da odluči da li treba promeniti zakonodavstvo kako bi se dopustilo raspoređivanje nuklearnog oružja u zemlji.

Američki zvaničnici nisu se javno osvrnuli na Stubove primedbe, niti su izjavili da će nuklearno oružje biti raspoređeno u Finskoj, prenosi Njuzvik.

Nakon Zaharove, oglasio se i Peskov

Zaharova je, pak, rekla da, ako američko nuklearno oružje bude dopremljeno u Finsku ili neku drugu zemlju severne Evrope, "bezbednost zemalja u koje to oružje dođe time nipošto neće biti ojačana, već naprotiv, ugrožena".

Takođe je upozorila finsku javnost na Stubove komentare.

"U kojoj su meri građani Finske svesni rizika s kojima će morati da se suoče, veliko je pitanje. Takva će odluka zaista promeniti mnogo toga u kontekstu bezbednosti te zemlje i drugih pitanja bitnih za tu državu", rekla je Zaharova. Kako je preneo TASS, ona je dodala da bi raspoređivanje nuklearnog oružja u zemljama u blizini ruskih granica neizbežno dovelo do vojnog sukoba između Rusije i NATO-a.

Finska je postala članica NATO-a u aprilu prošle godine, što je više nego udvostručilo granicu NATO-a s Rusijom. Ulazak Finske u zapadni vojni savez mnogi posmatrači su doživeli kao diplomatski udarac ruskom autokrati Vladimiru Putinu, koji je govorio da je jedan od njegovih ciljeva u ratu s Ukrajinom bio da spreči širenje NATO-a na ruske granice, ali upravo je invazija na Ukrajinu ono što je podstaklo Finsku i Švedsku da istovremeno podnesu zahteve za članstvo u NATO-u u maju 2022. godine.

Prošlog meseca, Švedska je preskočila poslednju prepreku za članstvo kada je mađarski parlament odobrio pristupanje zemlje NATO-u. Proces članstva biće završen kada Švedska položi službenu dokumentaciju.

Ali, Zaharova nije jedina u Kremlju koja se poslednjih dana ponovo oglasila o temi nuklearnog oružja. Kako u najnovijem izveštaju navodi "think tank" Institut za proučavanje rata (ISW), razni zvaničnici Kremlja nastavljaju da šalju upozorenja u sklopu trenutnih ruskih informativnih operacija usmerenih na slabljenje i odvraćanje zapadne podrške i pomoći Ukrajini. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov tako je u sredu ponovio da će Rusija upotrebiti nuklearno oružje samo ako "nešto" ugrozi postojanje Rusije.

"Preispitati i otkazati sporazume"

Peskov je takođe optužio Zapad za „rutinizaciju“ teme nuklearnog rata, što je Peskov nazvao "ekstremno opasnim" i "neodgovornim", uprkos tome što su upravo ruski zvaničnici ti koji najčešće otvoreno prete upotrebom nuklearnog oružja.

Predsednica gornjeg doma ruskog parlamenta Valentina Matvijenko izjavila je, pak, da Moskva mora da preispita i otkaže međunarodne sporazume koji ne služe nacionalnim interesima Rusije, posebno neke međunarodne sporazume koje su potpisali nekadašnji prvi sekretar Centralnog komiteta Komunističke partije Sovjetskog Saveza Nikita Hruščov i drugi sovjetski i ruski lideri.

Njena izjava sugeriše ruski interes za otkazivanje širokog spektra međunarodnih sporazuma, uključujući potencijalno sporazum o širenju nuklearnog naoružanja i neke druge bezbednosne sporazume.

ISW je nedavno upozorio na više zvaničnika Kremlja, uključujući i samog ruskog predsednika, koji "zveckaju nuklearnim oružjem", ali njihovi analitičari i dalje procenjuju da ruska nuklearna eskalacija u Ukrajini i šire nije verovatna.