Čim prestane rat u Ukrajini krenuće talas: Rusija će se "ugušiti"

Zločini koje su počinili vojnici koji nisu povezani sa ratom porasli su za više od 20 odsto prošle godine, pokazuju podaci Vrhovnog suda Rusije.

Iako je ukupan broj još uvek mali i mnogi vojnici koji se vraćaju ne čine krivična dela, došlo je do skoka u slučajevima nasilnih zločina, kao i krađa i prestupa vezanih za drogu.

Brojke isključuju zločine koji uključuju desetine hiljada osuđenika puštenih iz zatvora da bi se pridružili ratu u okviru programa koji je uspostavio pokojni vođa plaćeničke grupe Vagner Jevgenij Prigožin.

Oni koji su preživeli šest meseci na frontu uspeli su da dobiju pomilovanje od predsednika Vladimira Putina i da se vrate u Rusiju kao slobodni ljudi.

"U zatvoru ih tretiraju kao 'vi ste ništa', a onda sve postaje još gore na frontu", rekao je sociolog iz Kazanja Iskender Jasavejev i dodao: "Iskustvo sa kojim se vraćaju je trauma koja će se manifestovati decenijama."

Sociolozi su odavno primetili da nivo kriminala često raste nakon završetka vojnih sukoba, a istraživači su razmatrali mnoge moguće uzroke za to, od društvenih poremećaja do trauma sa kojima se suočavaju vojnici.

Malo je verovatno da će Rusija sprečiti taj trend nakon što je Putin naredio invaziju u februaru 2022. koja je pokrenula najveći sukob u Evropi od Drugog svetskog rata. Povratak zatvorenika koji su se borili za Vagnera nudi rani signal o tome šta se može očekivati kada se stotine hiljada ljudi brutalizovanih borbama vrate u civilni život.

Dok su zločini nižeg nivoa opadali, broj ubistava i seksualnih prestupa, posebno nad decom, nije opao u poslednje dve godine.

Nepristojni napadi na maloletnike porasli su za 62% u odnosu na preratni period, prema proračunima Blumberga na osnovu podataka Vrhovnog suda.

Povratak Vagnerovih regruta u Rusiju pokazao se šokantnim za stanovnike gradova i sela koji su otkrili da muškarci, za koje su mislili da služe duge zatvorske kazne, žive među njima. Među pomilovanim su bili i ljudi osuđeni za ubistvo, pa čak i za kanibalizam. Pre smrti u avionskoj nesreći, nakon što je predvodio neuspelu pobunu protiv rukovodstva Ministarstva odbrane u junu prošle godine, Prigožin je tvrdio da se 32.000 osuđenika koje je regrutovao vratilo u Rusiju iz rata.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov odgovorio je uznemirenoj javnosti otkrivši novinarima u novembru da su se zločinci koje je Putin pomilovao "iskupili svojom krvlju za svoj zločin na bojnom polju".

Ipak, zakon koji je stupio na snagu u martu tiho je ukinuo pravo na pomilovanje nakon šest meseci službe, primoravajući kriminalce koji se pridruže da ostanu u vojsci do kraja rata, kao i drugi regrutovani u vojsci. Ipak se vraćaju, često dezertiranjem. Zločini u koje je umešana vojska povećali su se četiri puta na 4.409 u 2023. u odnosu na 2021. godinu, pokazuju podaci Vrhovnog suda.

Jedan dezerter, Artjom, rekao je da je pobegao nakon što je polovina njegovog odreda jurišnih trupa ubijena tokom četiri meseca u Ukrajini. Ovaj 34-godišnjak, koji je tražio da se ne identifikuje po prezimenu, pridružio se vojsci da bi izbegao grubo postupanje u zatvorskoj koloniji u kojoj je služio kaznu zbog trgovine drogom.

Niko mu nije rekao da je služba na neodređeno vreme. Zakon kojim su okončana pomilovanja takođe dozvoljava Ministarstvu odbrane da angažuje ne samo osuđene, već i osobe koje se nalaze u pritvoru.

"Rusija iza rešetaka", grupa za prava zatvorenika, procenjuje da je čak 175.000 bivših zatvorenika ukupno odvedeno da se bori na bojnom polju. Posleratni porast kriminala mogao bi da košta Rusiju čak 0,6% njenog bruto domaćeg proizvoda, rekao je Aleks Isakov, ruski ekonomista u Blumberg ekonomisu.

Pored direktnih troškova za život i imovinu, država će se suočiti sa većom potrošnjom na socijalnu pomoć i bezbednost, posebno na policiju, rekao je on.

Želeći da izbegne ponavljanje regrutacije od 300.000 rezervista iz septembra 2022. koja je izazvala porast zabrinutosti javnosti zbog rata, Kremlj se umesto toga oslanja na velikodušna plaćanja kako bi ubedio muškarce da se pridruže vojsci.

Vojnicima po ugovoru se nude mesečne isplate od 204.000 rubalja (2.300 dolara) uz potpisivanje bonusa koji mogu dostići i do milion rubalja.

To je pomoglo da se doprinese kratkoročnom padu kriminala, posebno u ruskim provincijama.

Pad registrovanih zločina bio je tri puta veći u oblastima sa visokim regrutacijom u vojsku, u poređenju sa regionima sa samo umerenim nivoom, prema procenama Blumberg Ekonomiksa.

"Privredni zločini poput krađa i pljački, koji se povezuju sa siromaštvom, smanjeni su jer je rat izlio novac u najsiromašnije regione i najsiromašnije slojeve stanovništva", kaže sociolog i istraživač kriminala Ekaterina Hodžaeva.

Ruski sudovi su prošle godine rešavali skoro 62.000 predmeta manje nego 2021. godine, a broj osuđenih je opao za 2%.

Broj policije je takođe opao u mnogim regionima, što ukazuje na to da je manje bilo na raspolaganju za rešavanje zločina, pošto su ljudi napuštali loše plaćene poslove radi unosnije vojne službe.

Ministar unutrašnjih poslova Vladimir Kolokolcev rekao je u maju da postoji manjak od 152.000 policajaca širom Rusije, pri čemu je svako četvrto mesto upražnjeno u nekim regionima.

To će verovatno doprineti izazovima sa kojima se vlasti suočavaju u suzbijanju kriminala jer se sve veći broj osuđenika vraća iz rata u civilni život.

"Kao i svaki drugi veteran, verovatno će imati posttraumatski stresni poremećaj", rekla je Ana Kulešova, sociolog iz Grupe za socijalno predviđanje i dodala:

"To je u kombinaciji sa prethodnim iskustvom u zatvoru, što se sve kombinuje i može dovesti do poteškoća sa integracijom u društvo".

• Silovit udar Ukrajinaca: Pogođena ključna ruska komandna pozicija
• Zelenski: Pravedno je uništiti teroriste na njihovoj teritoriji
• Najopasnija faza do sada: Moskva menja tajming za upotrebu nuklearnog oružja
• Prošlo je godinu dana... On je i dalje misterija