"Sat sudnjeg dana" otkucava - sad smo na 90 sekundi

Ovo upozorenje treba shvati krajnje ozbiljno, piše finski ekonomista iz konsulantske kuće "Džienes ekonomiks" Tomas Malinen, koji se dugo bavi pitanjima nuklearnog naoružanja.

Još od početka ukrajinskog sukoba 2014, pretnja od nuklearnog rata postala je zastrašujuća. Posebni razlozi za zabrinutost su nedavni ukrajinski napad na ruski radarski sistem za rano upozoravanje i prisustvo ruske flote blizu obala Floride.

Kako tvrdi Malinen, ne postoji univerzalno prihvaćena definicija taktičkog nuklearnog oružja. Jedina prihvatljiva definicija je ona koja deli nuklearno oružje prema dometu, prema kojoj strateško nuklearno oružje ima interkontinentalni domet.

Do sada je nuklearne sile od upotrebe nuklearnog oružja odvraćala doktrina "obostranog garantovanog uništenja" (MAD), koja je garantovala da će u slučaju njegove upotrebe oba protivnika biti uništena.

Zapravo, čovečanstvo se nalazi pred opasnošću od nuklearnog sukoba otkada su SAD izvele prvu nuklearnu probu, 16. jula 1945. godine. Samo dva meseca kasnije, SAD su upotrebile nuklearno oružje protiv Japana, napadima na Hirošimu i Nagasaki. Po okončanju Drugog svetskog rata, počinje trka u naoružavanju.

Ipak, tek je pronalazak interkontinentalnih bombardera i interkontinentalnih balističkih raketa (ICBM) doveo do stvaranja koncepta nuklearnog odvraćanja.

Temeljna ideja MAD-a (nuklearnog odvraćanja) počiva na pretpostavci da bi upotreba nuklearnog oružja dovela do nuklearnog rata i do sigurnog međusobnog uništenja.

Trenutno postoji jasna asimetrija u taktičkom nuklearnom oružju između dve vodeće nuklearne sile, SAD i Rusije.

Krajem 1980-ih, SAD su imale oko 9.000 komada taktičkog nuklearnog oružja, Sovjetski Savez je imao između 13.000 i 22.000 komada taktičkog nuklearnog oružja.

Rusija je razvila i modernizovala širok spektar platformi sposobnih da lansiraju konvencionalne i nuklearne bojeve glave.

Rusija ima i bombardere i hipersonične rakete, koje je moguće ispaliti sa brodova i podmornica, kao i artiljeriju sposobnu da izvrši taktičke nuklearne udare.

SAD imaju samo avione i navođene bombe. Francuska i Britanija su gotovo eliminisale svoj arsenal taktičkog nuklearnog oružja. Nekadašnja simetrija u taktičkom nuklearnom oružju pretvorila se u jasnu asimetriju u korist Rusije.

Kolaps Sporazuma o nuklearnim snagama srednjeg dometa (INF) u februaru 2019. godine stvorio je pretnju po Rusiju, jer je time otvorena mogućnost da se iz Evrope lansiraju nuklearne rakete kratkog ili srednjeg dometa.

Da li je, međutim, američki protivraketni odbrambeni sistem efikasan protiv hipersoničnih projektila? Izveštaji o iranskim hipersoničnim udarima na Izrael su oprečni, ali znamo da su neke hipersonične rakete probile izraelsku "gvozdenu kupolu".

Krajem 1980-ih sovjetska vojna kampanja u Avganistanu zapada je fatalan udarac ruskoj ekonomiji, što je na kraju doveo do kolapsa celog Sovjetskog Saveza. Rat u Avganistanu, kao i sukob u Ukrajini je proksi (posrednički) rat između SAD i Rusije, koji se vodi oko strateški nevažne zemlje.

U međuvremenu, SAD su uvele još jednu rundu sankcija usmerenih na finansijski sektor Rusije, a ruski brodovi su se pojavili nadomak Floride, što je samo još jedan korak ka nuklearnoj eskalaciji.

Svet se danas opet deli na dva bloka. Ono što sadašnju situaciju čini tako zastrašujućom jeste to što kršimo većinu davno utvrđenih međunarodnih pravila.

Kako smatra Malinen, ako smo nešto naučili iz istorije, to je da, kada se jednom naruši međunarodni poredak, neizbežno slede destruktivni ratovi. Da li će čovečanstvo imati snage da se zaustavi u nuklearnoj eskalaciji pre nego što postane prekasno, upitao je on, a prenosi Raša tudej Balkan?