Smrtonosna taktika Ukrajinaca: Ovo ni Amerikanci nemaju

Ovaj broj se ne može potvrditi, može biti nešto manji - ili čak veći, ali niko ne osporava činjenicu da su Ukrajinci prošlog meseca oborili mnogo neprijateljskih aviona.

Od početka ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine, Rusi su gubili u proseku četiri aviona mesečno, a sada, u 24. mesecu rata, možda su izgubili najmanje tri puta više od proseka, piše "The Telegraph".

Zašto su ruski avioni postali ranjiviji, a ukrajinska protivvazdušna odbrana ubojitija?

Jasno je da je rusko vazduhoplovstvo u februaru pojačalo svoje operacije. Iz istočnog grada Avdejevke, Rusi su odlučili da potisnu ukrajinski garnizon, kome je ponestalo municije, a njihovo vazduhoplovstvo je videlo priliku da ubrza povlačenje Ukrajinaca.

Stoga je rusko ratno vazduhoplovstvo opremilo svojih 100 lovaca-bombardera Suhoj Su-34 i određeni broj Suhoj Su-35 satelitsko navođenim klizećim (ili samostalnim) bombama i antiradarskim raketama i poslalo ih u napad na ukrajinske položaje u i oko Avdejevke.

Broj ruskih vazdušnih udara sredinom februara, na vrhuncu bitke za taj grad, prelazio je stotinu dnevno, a svaki njihov avion bio je potencijalna meta ukrajinskih kopnenih raketnih baterija.

Iako je logično da će sa povećanjem broja vazdušnih ciljeva biti i više obaranja, nesporno je da je ukrajinska efikasnost doživela svojevrsni bum. Izgleda da su Ukrajinci uzeli neke komponente iz svoje raketne PVO baterije Patriot američke proizvodnje i organizovali ih u mobilne jedinice.

Nekoliko četvorostrukih lansera Patriot, povezanih sa radarima dugog dometa radio-vezom, predstavljalo je opasnu zasedu za ruske letelice na udaljenosti od čak 145 kilometara – kada je napad počeo, Rusi ne bi stigli ni da reaguju i uzvrate vatru. Čini se da je ova taktika omogućila Ukrajincima da obore nekoliko ruskih aviona krajem prošle godine, što je bio samo uvod u nove akcije u februaru.

Ali obaranje retkog ruskog radarskog aviona Berijev A-50 iznad Azovskog mora 23. februara dogodilo se na oko 193 km od linije fronta, što je definitivno predaleko za Patriota od jedne tone. Jedini raketni sistem kojem Ukrajina ima pristup – i koji ima toliki domet – je stari, bivši sovjetski raketni sistem zemlja-vazduh S-200, koji ispaljuje glomazan projektil od osam tona.

Ukrajinsko ratno vazduhoplovstvo je povuklo svoje S-200 još 2013. godine, ali je prošle godine neke od njih ponovo aktiviralo kao rakete za napade zemlja-zemlja. Stoga je vrlo verovatno da sada ponovo koriste S-200 u svojoj prvobitnoj ulozi zemlja-vazduh.

Ali koji radari ukazuju na S-200? Prema listu "The Telegraph", originalni sovjetski radari emituju toliko energije da obično odaju predstojeće lansiranje projektila, dajući ciljanim pilotima dovoljno vremena da preduzmu akciju izbegavanja. Ali priča se da su Ukrajinci pronašli suptilniji način da vode svoje najmoćnije rakete.

Još u februaru 2023. administracija američkog predsednika Džoa Bajdena najavila je paket vojne pomoći Ukrajini od 2,2 milijarde dolara, koji je uključivao "opremu za integraciju zapadnih lansera protivvazdušne odbrane, projektila i radara sa ukrajinskim sistemima protivvazdušne odbrane".

Mnogi su ga odmah prepoznali kao integrisani sistem borbene komande (IBCS), integrisani sistem borbene komande američke vojske, koji je izgradio Nortrop Gruman. A IBCS nije radar, a nije ni raketa. To je skup procesora, radio veza i algoritama koji omogućava da skoro svaki radar protivvazdušne odbrane i skoro sve rakete protivvazdušne odbrane rade zajedno.

"IBCS omogućava efikasnu i pristupačnu integraciju sadašnjih i budućih sistema," objasnio je Nortrop Gruman.

Razvoj IBCS-a još nije u potpunosti završen, ali je blizu. I dok Amerikanci još nisu rasporedili nijednu veliku komponentu IBCS-a, Poljaci jesu, i oni su jedan od najvećih dobavljača opreme za PVO Ukrajincima, pogotovo što su republikanci blokirali američku pomoć.

Ako bi imale delove IBCS-a, ukrajinsko vazduhoplovstvo bi moglo da poveže stotine radara dugog dometa – uključujući stare sovjetske modele i najnovije zapadne modele – i da ih koristi za navođenje svojih projektila.

U svakom slučaju, IBCS funkcioniše izuzetno dobro, a SAD i saveznici bi trebalo da ga nabave što je pre moguće.

Sve vesti o ratu u Ukrajini pratite u našem blogu UŽIVO