"Vratite vojni rok"; Biće rata do 2029?

Pistorijus je ukazao na činjenicu da je Berlin grdno pogrešio kad je ovu obavezu ukinuo i nanovo upozorio "da Bundesver mora da bude spreman za rat najkasnije do 2029. godine".

Takođe je ponovio i svoj raniji stav da niko ne treba da veruje da će se ruski predsednik Vladimir Putin "zaustaviti na granicama Ukrajine kad stigne tako daleko".

"Da bismo bili spremni za odbranu, potrebne su tri stvari, ljudstvo, materijal i finansije", zaključio je Pistorijus i obećao da će uskoro dati predlog o novom obliku služenja vojnog roka.

Sada je to obećanje i održao, iako ga u tome ne podržava ni sopstvena Socijaldemokratska stranka, a kancelar Olaf Šolc, prenose Novosti.

Pistorijusu prete i sukobi sa sopstvenom vladom i kada je u pitanju budžet, jer tvrdi da kancelarov kabinet "mora da nastavi da značajno ulaže u Bundesver". Tako je on, za narednu godinu, prijavio potrebu koja se u evrima kreće "između 6,5 i 7 milijardi", pored tekućeg troškovnika od oko 52 milijarde evra.

Ulje na vatru nesporazuma ulili su, doduše još ne definitivni, ali više nego reprezentativni rezultati nemačkih stranaka na minulim evroizborima. Opozicioni demohrišćani dobili su najveći deo biračkog tela od skoro trećine, desničarska AfD postigla je rekordnih bezmalo 16 procenata, dok je SPD sasvim krahirao sa jedva 14 odsto.

I Zeleni, takođe članovi "semafor koalicije" u Berlinu imaju samo oko 12 procenata, dok je treća članica, Liberalna stranka, dobila tek pet odsto glasova, i plasirala se ispod novoosnovane stranke Saveza Sare Vagenkneht, za koju u mejnstrim medijima ističu da je proputinska.

Ostaje da se vidi kako će Nemcima vladajuće socijaldemokrate, liberali i Zeleni objasniti svoj debakl na evroizborima. Vremena da "ispeglaju" situaciju baš i nemaju, jer su opšti parlamentarni izbori u Nemačkoj već dogodine.

U međuvremenu, gorući problemi muče ih ne samo na međunarodnom planu, gde je Nemačka, baš kao i Francuska sa ovim glasanjem za Evropski parlament, dobrano izgubila od svog ugleda dela tandema koji se, gotovo do juče s velikim pravom nazivao "osovinom EU". Ni Pariz a ni Berlin nisu opravdali ovaj dosadašnji epitet, zaključuju Novosti.