Kockarski potez Makrona zaprepastio sve

Kako se dalje navodi, Makron je tim potezom gurnuo ključnu zemlju Evropske unije, Nemačku, gde se na izborima za Evropski parlament urušila vladajuća koalicija.

To je pokazalo da su Evropskoj uniji potrebni novo vođstvo, naročito dugo stabilan nemačko-francuski "zamajac razvitka" i je potrebno posebno jasnije viđenje budućnosti, ocena je analitičara i medija u EU.

Vlada socijaldemokrata, zelenih i liberala u Nemačkoj više nema ugleda i snage ni u EU, ni u samoj toj zemlji i ključnu ulogu će imati demohrišćani - pobednički ;na izborima za EP, koji će dati i novog kancelara, sve govori njihovog lidera Fridriha Merca, a možda i Markusa Zedera iz Bavarske.

Postavlja se pitanje da li će prevladati zamisli o političkom jačanju Uniije ili će jake desničarske, nacionalno-državno opredeljene snage uspeti da iznutra razgrade Uniju i više je pretvore u savez suverenih država.

Tome teže ne samo sad nadmocna francuska stranka "Nacionalno okupljanje", već i ojačana vlada italijanske premijerke đorđe Meloni, nova vlada u Hagu, mađarski premijer Viktor Orban.

Pred Evropskom unijom su bitne odluke o daljoj "zelenoj tranziciji", uz troškove koje jako osporavaju ne samo krajnji desničari, odluke o digitalizaciji, jačanju privredne konkurentnosti, naročito kad SAD i Kina državnim parama jako pomažu svoje kompanije, o bolnoj borbi za slamanje nekontrolisane masovne imigracije, o strategijskoj autonomiji.

Skoro sve tvrde desničarske snage i političari su protiv proširenja Unije, naročito Ukrajinom.

Tu je odmah i ključno geopolitičko pitanje rata u Ukrajini i stav dobrog dela tvrde desnice je da treba obustaviti slanje oružja, ako ne baš i finansijsku pomoć, i tražiti mirovno rešenje.

Ako bi u novembru na američkim predsedničkim izborima pobedio Donald Tramp koji govori da bi suzio veze s EU i odmah prekinuo rat u Ukrajini, ne samo sektori tvrde desnice, nego i većina u EU strahuje da bi se "Unija obrela prepuštena sama sebi i kad je u pitanju pomoć Ukrajini u novcu i oružju, i kad je reč o tome da mora da organizuje sopstvenu bezbednost", kako ukazuje u analizi španski dnevnik "Pais".

Činjenica da su demokratske i proevropske stranke osvojile najveći broj poslaničkih mesta na izborima za EP je delom odagnala strahovanja da će krajnje i ekstremno desničarske stranke s povećanim brojem poslanika moći da bitnije utiču na odluke i politiku Unije.

Ali je ujedno jasno da su se odnos političkih snaga i pogledi građana u EU promenili u toj meri da će uspon tvrdih desničarskih stranaka imati - što se upravo vidno dogodilo u Francuskoj, a i u Nemačkoj, na buduće politike država-članica i na izbore koji slede u više zemalja evropske dvadesetsedmorice.

Tvrde desničarske stranke su već osvojile vlastu u bitnim članicama Unije - Italiji i Holandiji, ušle su u vlast i u skandinavskim zemljama.

I dok se u analizama još raspliće to s kojim ciljem je Makron odlučio da "stavi sve na kocku" i pokuša da spreči velike izglede krajnje desničarskog "Nacionalnog okupljanja" da se prvi put u francuskoj istoriji domogne vlasti, mnogi političari i mediji u EU smatraju da Uniji preti potres magnitude "Bregzita" - izlaska Velike Britanije iz članstva.

To, pored ostalih, navodi pariski dnevnik "Mond" koji kaže da je "Makronov pokeraški potez izazvao ledenu jezu u Briselu, iako je veliki paradoks da niko ne može sumnjati u strastveni angažman francuskog predsednika za evropsku stvar".