Ako bi Vladimir Putin uzeo u obzir Hitlerove ciljeve...

Prema mišljenju autora teksta, Putin se nada da će njegova Ruska Federacija moći da povrati zemlje izgubljene kada je carstvo propalo 1917. i kada se raspao SSSR.

Klemens, koji je saradnik Dejvis centra za ruske i evroazijske studije Univerziteta Harvard i profesor političkih nauka na Univerzitetu u Bostonu, piše da Putin ubija svoje mladiće ili ih tera u egzil, čak i kada se Rusija suočava sa demografskom krizom.

Navodi se i da Putinove snage nastavljaju da zauzimaju deo Moldavije; dve provincije koje još uvek legalno pripadaju Gruziji; nekoliko delova ukrajinskog Donbasa; i ceo Krim, koji je Nikita Hruščov 1954. preneo iz Rusije u Ukrajinu.

Hitlerova velika vizija za Nemačku završila je katastrofom. Njegov Vermaht je stigao do Staljingrada i potom se povukao. Sravnio je mnoge zemlje i ubio više od 50 miliona vojnika i civila, nemačkih i stranih. Nemačku su 1945. okupirale četiri zemlje koje je napala, podseća Klemens.

Posle nekoliko godina, Zapadna Nemačka je evoluirala u prosperitetnu demokratiju u savezu sa svojim NATO partnerima. Umesto rasističkih robota koje je kultivisao Hitler, većina Nemaca je poštovala ljudska prava i samo su se nevoljno ponovo naoružali da bi se branili od potencijalnih agresora.

Istočna Nemačka, kojom su dugo vladali komunistički tirani, evoluirala je sporije, ali se 1990. pridružila ujedinjenoj Nemačkoj. Umesto da vodi vlast Trećeg rajha i da eksploatiše svoje susede, Nemačka je postala lider slobodnog sveta.

Ako bi Vladimir Putin uzeo u obzir Hitlerove ciljeve i njegove neuspehe, ruski predsednik bi pronašao način da obuzda svoje prekoračenje u Moldaviji, Gruziji, Ukrajini i drugim regionima sovjetske imperije, smatra Klemens.

"Osnovna lekcija istorije jeste da se eksploatacija ne isplati. Može doneti neke trenutne nagrade, ali ima tendenciju da se povrati – sada brže nego u ranijim vremenima jer tehnologija ubrzava sve u našem međuzavisnom svetu", ističe.

Većina ljudi u nekadašnjim evropskim carstvima i Japanu sada živi bolje nego kada su vladali većim delom Azije, Afrike, Bliskog istoka ili Amerike. Zajednička dobit je zdravija i srećnija orijentacija od eksploatacije.

Sjedinjene Države bi verovatno bile prosperitetnije da se ne osećaju obaveznim da pomognu u odbrani Filipina, Tajvana, Ukrajine i njenih evropskih i azijsko-pacifičkih saveznika, ali njihovo prisustvo u inostranstvu je uglavnom odgovor na bezbednosne probleme, pri čemu je ekonomija podređena uloga. Uprkos ratu u Iraku, Amerikanci nisu voljni da vode tuđe zemlje, navodi Klemens.

Rusiji i njenom narodu bi bilo bolje ako bi odustali od bilo kakvog sna o trećem carstvu i umesto toga se fokusirali na ljudski i društveni razvoj kod kuće. Dok ruske trupe umiru i troše resurse napadajući Harkov, permafrost se topi širom Sibira potkopavajući infrastrukturu i trujući životnu sredinu.

Kanada, SAD i druge zemlje suočavaju se sa sličnim izazovima, ali u manjem obimu.

Šta ako je Moskva samo odustala od agresije i pridružila se saradnji u rešavanju naših mnogih zajedničkih problema? Zašto ne biste dali šansu miru, zapitao je Klemens u članku čije delove je preneo list Danas.