Poslednji dan evropskih izbora; Danas glasa 20 država

Pravo glasa na izborima za EP ima oko 370 miliona građana EU, a danas će na birališta izaći državljani oko 20 država članica EU, nakon čega će uveče biti poznati rezultati glasanja.

Na izborima, koji su počeli u četvrtak 6. juna, prethodno su glasali građani Holandije, Irske, Češke, Slovačke, Letonije i Malte, dok je u Italiji glasanje počelo juče, a nastavlja se i danas.

Izbori za EP izazivaju veliku pažnju javnosti pre svega jer se očekuje da će u novom sazivu EP doći do zaokreta udesno imajući u vidu da su desničarske i krajnje desničarske partije ostvarile značajne uspehe proteklih godina širom EU.

Na izborima učestvuju nacionalne političke stranke, ali kada se izaberu poslanici EP, većina se odlučuje da postane deo transnacionalnih političkih grupacija, kojih trenutno ima sedam: Evropska narodna partija (EPP), Progresivni savez socijalista i demokrata (S&D), Obnovimo Evropu, Evropski konzervativci i reformisti (ECR), Identitet i demokratija (ID), Zeleni-Evropski slobodarski savez i Evropska ujedinjena levica- Nordijska zelena levica.

Pored njih, postoje poslanici i partije koji nisu povezane ni sa jednom većom političkom grupacijom.

Od početka godine brojne ankete ukazuju da bi ID kao politička grupacija stranaka desnice i krajnje desnice, kojoj pripadaju i Nacionalno okupljanje Marin Le Pen i Liga Matea Salvinija, kao i ECR, u kojoj su dominantne stranke Braća Italije italijanske premijerke Đorđe Meloni, poljska Pravo i pravda i španski Voks, mogle da značajno povećaju broj poslaničkih mesta i "popnu" se sa šestog i petog, na četvrto i treće mesto u EP.

Iako se očekuje da će tradicionalno dve najveće političke grupacije u EP desnog i levog centra - Evropska narodna partija (EPP) i Progresivni savez socijalista i demokrata (S&D) osvojiti najviše glasova i ostati na prvom i drugom mestu, one bi mogle da imaju manje poslanika u novom sazivu EP.

Najveće gubitke, prema projekcijama, pretrpeće liberalne grupacije Obnovimo Evropu, koja uključuje stranku Preporod francuskog predsednika Emanuela Makrona, kao i Zeleni. Iako je EP jedina demokratski izabrana institucija EU, glasanjem na izborima građani indirektno utiču i na sastav ostalih tela EU.

Tako će jedan od prvih zadataka poslanika u EP, nakon što izaberu predsednika EP na prvoj plenarnoj sednici, biti da izaberu novog predsednika Evropske komisije, kojeg imenuju države članice.

Najveća politička grupacija nakon izbora ima najveći mandat da predloži kandidata za predsednika EK, kojeg EP bira apsolutnom većinom nakon izbora, na predlog država članica.

Ako kandidat ne dobije dovoljno glasova, zemlje članice EU moraju da predlože drugog kandidata. EP odobrava i 27 komesara, po jednog iz svake države članice EU, koji će voditi EU u narednih pet godina, kao i visokog predstavnika EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku.