Oni su nova evropska supersila i spremni su za rat

Ova zemlja jedna je od retkih država članica NATO koja već duže vreme ispunjava obavezu izdvajanja dva odsto BDP-a za odbranu, a u martu 2022. godine, odmah po početku ruske agresije na Ukrajinu, donela je zakon kojim se utvrđuje izdvajanje tri odsto BDP-a - za odbranu od prošle godine, nakon čega su usledili uskoro realizovani planovi da se za ove namene izdvoji više od četiri odsto BDP-a, što daleko prevazilazi relativni doprinos svih drugih zemalja NATO-a, uključujući i zemlje kao što su Kanada i Nemačka.

Pojačanje vojne snage

Osim što se naoružavaju najsavremenijim zapadnim oružjem i vojnom opremom Poljaci takođe sprovode planove da više nego udvostruče veličinu svojih vojnih snaga. Naime, imaju plan da se broj vojnika podigne na 300.000, čime bi poljska vojska bila daleko najveća u Evropi.

Ali ni Varšava se tu ne zaustavlja.

Nedavno su objavili da su počeli da grade ogromna utvrđenja duž granica sa Rusijom i Belorusijom. Reč je o ozbiljnoj sumi od čak 2,55 milijardi dolara, koja će biti utrošena na podizanje ograda, raznih utvrđenja, sadnju šuma i slično, kao štit od moguće ruske agresije.

"Ovaj poljski poduhvat naglašava važnu činjenicu da granična utvrđenja mogu pomoći u usporavanju, ometanju i suzbijanju napredovanja neprijatelja, rasterećenju sopstvenih snaga za šire borbene zadatke i spasavanju života vojnika," izjavila je kolumnistkinja Elizabet Brav.

Neke zemlje su obdarene su bogatom prirodom, pa iako je Finska tik uz Rusiju, bar ima puno šuma duž velikih delova te granice.

Tokom Zimskog rata 1939. i 1940. godine, kada su Finci odlučno branili svoju zemlju od invazije Crvene armije i naneli ponižavajuće gubitke Rusima, finski branioci su iskoristili drveće u svoju korist i dramatično usporili sovjetsku vojsku u onome što su u Moskvi, kao i komandanti na terenu, smatrali su da će to biti laka šetnja.

"Istočni štit"

Međutim, finska vojska je tu prirodnu odbranu dodatno nadogradila.

"Imamo dugu istoriju izgradnje utvrđenja, posebno kada je reč o obalskoj odbrani i zaštiti naših vazdušnih baza," saopštio je penzionisani general-major Peka Toveri, bivši šef finske vojne obaveštajne službe i sadašnji član finskog parlamenta.

"One štite trupe i opremu, a trupe na utvrđenim pozicijama takođe mogu da brane ključni teren sa manje trupa u poređenju sa vojnicima na otvorenom.“

Poljska takođe deli nekoliko stotina kilometara granice sa Rusijom, kao i sa Belorusijom, ali je daleko siromašnija šumama od Finske, iako ima nekoliko močvara.

Sve dok režim Aleksandra Lukašenka 2021. nije odlučio da ilegalnu migraciju pretvori u oružje i pošalje hiljade migranata preko beloruske granice u Poljsku, Letoniju i Litvaniju, te tri zemlje su imale vrlo malo graničnih utvrđenja bilo koje vrste.

Od tada je Poljska podigla čelični zid duž granice sa Belorusijom, a Letonija i Litvanija su podigle ograde.

Međutim, iako će čelični zid zaustaviti migrante, on sigurno neće odvratiti ruske ili beloruske vojnike i borbene trupe, pa je nedavno poljski premijer Donald Tusk najavio projekat "Istočni štit".

"Želimo da naša granica bude bezbedna u vreme mira i neprohodna u vreme rata," rekao je Tusk na ceremoniji obeležavanja Drugog svetskog rata prošlog meseca, kako je ranije preneo Blumberg.

Projekat, kako prenosi Blumberg, obuhvata izgradnju novih utvrđenja, ograda, modifikaciju i transformaciju oblika terena i pošumljavanje duž 400 kilometara kopnene granice, a izgradnja je, kako prenosi Forin polisi, već počela.

Sami građani Poljske podržavaju plan.

Neposredno pre Tuskove najave, na pitanje da li Poljska treba da gradi utvrđenja (bodljikavu žicu, bunkere, rovove) na granici sa Rusijom i Belorusijom, 64,3 odsto Poljaka je odgovorilo potvrdno, dok se samo 16,5 odsto protivilo takvom potezu.

Pošto Poljska sada troši više od četiri odsto svog BDP-a na odbranu, čini se da je u ovom pokušaju jačanja odbrane vredno posvetiti čak i manje od 10 odsto ovogodišnjeg budžeta ovom projektu.

Pouke sa Istočnog fronta

Čak i u zemlji čiji je budžet za odbranu za 2024. oko 29 milijardi dolara, 2,24 milijarde dolara nije malo novca, ali ako šume, utvrde i ograde mogu da drže neprijatelja na odstojanju ili mu barem privremeno odvuku pažnju, to je novac dobro potrošen jer utvrđenja mogu da podnesu udare koje bi inače pretrpele vojne snage.

"Uopšteno govoreći, fiksna granica bi nam trebala dati više vremena da odgovorimo na bilo koji iznenadni napad, čija je verovatnoća minimalna kako stvari trenutno stoje," smatra Marek Svierczinski, šef odeljenja za bezbednost i međunarodne poslove.

"Može da obezbedi čvršću odbrambenu poziciju kako protiv kopnenog, tako i ,ako je adekvatno opremljen, od vazdušnog napada niskog nivoa, sporog kretanja. Pouke naučene iz rata u Ukrajini pokazuju da dobro pripremljena i dovoljno popunjena odbrambena pozicija može usporiti neprijateljski napad do tačke u kojoj bi kulminirao i prekinuo mnogo ranije nego obično," objasnio je Svierczinski.

U Finskoj, utvrđenja su nesumnjivo izvor vojne snage. Vojska obučava svoje snage za izgradnju utvrđenja, ali u Finskoj, kaže Toveri, ne grade dugačke redove rovova kao što to rade Ukrajinci.

"Naši borbeni položaji obično imaju dva ili tri vojnika sa nadzemnom zaštitom, čime se stvara uzajamno podržavajuća mreža položaja zaštićenih minskim poljima. To je mnogo teže uništiti nego linije rovova - ističe on.

Suština je, kako kaže on, da pošto pretnju predstavlja teška ruska artiljerija, a sada i bespilotne letelice, utvrđenja pružaju vojnicima mnogo bolju zaštitu. Takođe, finska industrija može brzo da izgradi betonske i drvene elemente za ovakva utvrđenja. Finska, inače, takođe gradi nove utvrde, a njihove lokacije su poverljive informacije.

Planovi Poljske i dobra iskustva Finske sugerišu, kako Brav navodi, da svaka zemlja koja se graniči sa Rusijom treba da podigne utvrđenja duž svojih granica. Drvo i stubovi su manje vredni od vojnika.

Ali penzionisani general-potpukovnik Ben Hodžis, pešadijski oficir koji je komandovao američkim snagama u Evropi od 2014. do 2017. godine, upozorava da su utvrđenja efikasna samo koliko i ljudska i vazdušna podrška.

"Utvrde i prepreke kao što su minska polja i protivtenkovski rovovi su efikasne samo ako su pokrivene artiljerijskom ili raketnom vatrom... U suprotnom, napadačka sila može da dobije zamah i izvrši nameravani proboj," smatra Hodžis.

Upozorenja stručnjaka

Takođe, kako objašnjava, utvrđenja moraju biti dubinski i na odgovarajući način integrisana u odbrambene planove NATO-a za region, u suprotnom bi planovi mogli biti poremećeni preprekama i utvrđenjima koja nisu komplementarna odbrambenim planovima.

Utvrđenja koja je projektovala pojedinačna država mogla bi da ometaju vojnike iz zemalja saveznica koji joj priteknu u pomoć u kriznim situacijama jer branioci takođe moraju da deluju u blizini granice. Takođe, utvrđenja troše značajne resurse i skupa su.

To znači da će poljska planirana utvrđenja biti korisna samo ako NATO planeri znaju sve detalje o njima. Nije poznato koliko su detaljni planovi Poljske, jer će lokacije utvrđenja najverovatnije biti tajne.

"Još uvek nemamo potpunu predstavu o tome koliko će ta utvrđena linija biti duboka, široka, koliko dobro naoružana i koji će biti njeni ciljevi," kaže Svierčinski.

"U smislu da je ovo prilika za rasterećenje snaga, mislim da će to zapravo imati suprotan efekat. Moraće da ima ljudstvo i taj teret će pasti na oružane snage," dodaje on.

Takve stražarske dužnosti će verovatno obavljati pripadnici Teritorijalnih odbrambenih snaga, roda oružanih snaga koji ima posebnu odgovornost za odbranu otadžbine i čiji su pripadnici često raspoređeni na pola radnog vremena u svojim matičnim regionima, ali, kako objašnjava Svierczinski, zahtevaće održavanje i snabdevanje vojnih inženjera i logističara.

Ali kao i kod svih pokušaja odvraćanja, ono što je zaista važno je da li potencijalni napadač okleva da napadne.

Davanje do znanja Rusiji da Evropa ozbiljno shvata pretnju može mnogo vredeti, ali ako planovi izazivaju samo čuđenje u Kremlju, onda ih ne vredi sprovoditi, navodi on.

Ipak, za sada se može samo nagađati o razgovorima unutar zidina Kremlja, ali ako ruski mediji "polude" zbog ovog poteza, to bi mogao biti jedan od znakova da on funkcioniše, zaključuje Elizabet Brav u članku za Forin Polici.