"Na prekretnici smo": Svet se deli na dva dela?

Ali slika je mnogo šira. Bajden nastoji da produbi veze sa transatlantskim saveznicima dok se Evropa suočava sa potpuno oporavljenom Rusijom, pretnjama iz Kine i rizikom koji predstavljaju izbori koji bi mogli da poremete trenutni geopolitički poredak.

Bajden "zaista veruje da smo na prekretnici u istoriji", rekao je Džon Kirbi, portparol Saveta za nacionalnu bezbednost.

"To ima veze sa načinom na koji se geopolitika menja, načinom na koji nam se izazovi predstavljaju širom sveta", rekao je on.

Bajden i drugi zapadni lideri govoriće u Francuskoj o posebnom izazovu sa kojim su se suočile savezničke snage 6. juna 1944. godine.

Američki predsednik će takođe u petak održati govor o moći demokratije.

"Važno je dati do znanja za šta se zalažete i protiv čega se danas borite", rekao je Kirbi.

Ključni saveznici

Zvanična poseta Normandiji i sledeća državna poseta biće detaljnije praćeni nakon priče na Vall Street Journalu koja je dovela u pitanje Bajdenovu „mentalnu oštrinu“ u njegovim godinama uoči nekoliko užurbanih nedelja koje je pred njim na ovom putovanju: putovanje u Francusku, povratak u Vašington, samit u Italiji i prikupljanje sredstava 15. juna u Los Anđelesu.

Bela kuća je oštro kritikovala ovaj izveštaj.

Poseta Francuskoj ima za cilj da američkog predsednika približi jednom od njegovih ključnih saveznika na svetskoj sceni. Upravo je francuski predsednik bio jedan od ključnih lidera u odgovoru Evrope na rusku invaziju na Ukrajinu.

Ukrajina i troškovi odbrane

Bajden bi trebalo da se sastane i sa ukrajinskim predsednikom. Poseta dolazi u kritičnom trenutku ruske invazije na Ukrajinu, koja je po prvi put počela da koristi zapadno oružje za napad na ciljeve unutar Rusije.

Ukrajina je mesecima molila Vašington da mu dozvoli da napadne mete na ruskom tlu američkim oružjem, dok je Moskva pokrenula brutalni vazdušni i kopneni napad na Harkov.

Bajden je "tiho" dao Ukrajini dozvolu da koristi to oružje. Ali činjenica je da SAD plaćaju veliki deo računa za odbranu Ukrajine.

Oni su do sada poslali 75 milijardi dolara Ukrajini od ruske invazije 2022. godine.

Nasuprot tome, zemlje članice Evropske unije zajedno su poslale Ukrajini 53 milijarde dolara direktne finansijske pomoći i 35 milijardi dolara vojne pomoći.

Svetska banka je procenila da bi obnova Ukrajine koštala više od 500 milijardi dolara. A rat još nije završen.

Pronalaženje sredstava za plaćanje tog kapaciteta moglo bi biti izazov. Zemlje Evropske unije konstantno troše više nego što zarađuju u prihodima od poreza, a vlade pozajmljuju novac da pokriju te troškove, dok SAD imaju veći ukupni deficit i nivo duga, njihova ekonomija i stanovništvo rastu brže, navodi CNN.

• Putin kratko odgovorio: "Nije nas briga"
• Bajden: "Ljudi imaju razlog da veruju da Netanjahu odugovlači rat"