Sprema se velika invazija: Si naredio?

Narodnooslobodilačkoj vojsci nedostaje amfibijski desant čamaca potreban za invaziju poput iskrcavanja na dan D, ali bi to mogla nadoknaditi civilnim plovilima, uključujući desetine džinovskih trajekata, od kojih svaki može da nosi stotine oklopnih vozila.

"Amfibijski desant pod vatrom jedan je od najtežih vojnih manevara", rekao je Rej Pauel, direktor Si lajta, projekta Univerziteta Stanford fokusiranog na aktivnosti sive zone u Južnom kineskom moru.

Civilni trajekti su loš izbor za takvu misiju, ali bi mogli da se koriste za masovni transport trupa preko Tajvanskog moreuza nakon što je obalska odbrana uništena ili za probijanje vojnih položaja Tajvana u velikoj masi, piše Telegraf.

Peking je u četvrtak u vodama oko Tajvana započeo dvodnevne vojne vežbe za koje je rekao da su "kažnjavanje separatističkih akata" nakon nedavnog vatrenog inauguracionog govora Laj Čing Tea, koji je položio zakletvu kao predsednik Tajvana na četvorogodišnji mandat.

To je bila treća serija vežbi oko Tajvana u poslednje dve godine.

"Pozivamo Kinu da bude uzdržana i prestane da podriva mir i stabilnost širom Tajvanskog moreuza i šire", saopštilo je tajvansko ministarstvo spoljnih poslova.

Kineska mornarica već ima najveću flotu na svetu

Kina smatra da je demokratski Tajvan deo njene teritorije i obećala je da će ostrvo staviti pod svoju kontrolu, verovatno silom, a američke obaveštajne agencije veruju da je Si Đinping naredio kineskoj vojsci da bude spremna da zauzme ostrvo do 2027. godine.

Tajpej je morao da odgovori na kampanju aktivnosti takozvane "sive zone", koja uključuje česte sajbernapade, redovne upade vojnih aviona u njegov vazdušni prostor i uznemiravanje kineskih brodova u njegovim vodama.

Tajvanska vojska je znatno manja od kineske, ali je zaštićena planinskim terenom – i opasnim Tajvanskim moreuzom, širokim 300 kilometara. Kineska mornarica već ima najveću flotu na svetu i izgradila je desetine brodova dvostruke namene sposobnih za rad u miru i ratu.

Pre jedne decenije Peking je izdao tehničke smernice za brodograditelje kako bi mnoge civilne brodove učinili pogodnim za vojnu upotrebu i veruje se da je integrisao trajekte, tankere i kontejnerske brodove u komandnu strukturu vojske.

Vojno-civilna fuzija

Tom Šugart, analitičar Centra za novu američku bezbednost, procenio je 2022. da bi kineski civilni brodovi mogli dramatično da povećaju tonažu vojnog materijala koji se može transportovati ako povećaju kapacitet na oko 300.000 vojnika i njihovih vozila preko Tajvanskog moreuza, za oko 10 dana.

"I tajvanska i američka obaveštajna zajednica trebalo bi da počnu da posmatraju ključna kineska civilna plovila na isti način na koji posmatraju brodove mornarice", napisao je tada Šugart.

Iako ideja o putničkim trajektima opremljenim za upotrebu u zoni sukoba može zvučati neobično, ona odražava stepen do kojeg je privatni sektor Kine isprepleten s vladajućom Komunističkom partijom i vojnom politikom vlade u Pekingu. To takođe čini planiranje odbrane mnogo složenijim, kažu analitičari.

"Civilni trajekti su deo šireg koncepta kineske vojno-civilne fuzije, koncepta u kojem su civilna sredstva i sposobnosti sastavni deo napora za nacionalnu bezbednost cele nacije", rekao je Alesio Patalano, profesor na Odseku za ratne studije na koledžu Kings u Londonu:

"Uključivanje ovih sredstava je značajan faktor koji komplikuje one koji treba da razmisle o tome kako da odgovore na izazov njihovog korišćenja."

Ali iako je možda teško reći da li je kretanje putničkog trajekta deo priprema za rat, šire namere Kine su jasne. Patalano je dodao:

"Nema ništa tajno u vezi sa kineskim vojnim arsenalom."