Borelj: Raste broj pretnji u svetu, EU želi nova bezbednosna partnerstva

"Želimo da stvorimo mrežu širom sveta kako bismo osigurali da svi zajedno možemo bolje doprineti svetskoj bezbednosti i miru", rekao je Borelj na Šumanovom forumu za bezbednost i odbranu u Briselu i podsetio da je EU već potpisala prva partnerstva u oblasti bezbednosti i odbrane sa Moldavijom i Norveškom.

On je u svom obraćanju ukazao na niz pitanja bezbednosti i odbrane sa kojima se svet suočava i, između ostalog, upozorio da će more i svemir postati nova "bojna polja", da će klima biti jedan od najvažnijih bezbednosnih problema, a ukazao je i na ratove u Ukrajini, Gazi, ali i Africi, kao i na "nestabilnost u Latinskoj Americi, ratne igre u Indo-Pacifiku i porast hibridinih i sajber pretnji u svetu.

"Vidimo povratak klasičnog rata visokog intenziteta sa tenkovima, rovovima, avionima, eksplozijama, ne samo u Ukrajini i Gazi. Mnogo je ratova u Africi", rekao je Borelj.

On je dodao da je za EU rat u Ukrajini najvažnija egzistencijalna pretnja, a rat u Gazi najveće etičko pitanje. Upozorio je i da bi pobeda Rusije u Ukrajini dovela EU u ogromnu opasnost.

"Agresija na Ukrajinu nije samo evropski problem. Mislim da bi pobeda agresora, Putinove Rusije, pokazala da se vojna agresija isplati i da će svaka zemlja biti u opasnosti ako to postane norma", naveo je on.

Istakao je i da se na Bliskom istoku vidi "još jedan ozbiljan test za međunardoni poredak zasnovan na pravilima" i poručio da su presude Međunarodnog suda pravde obavezne i da sve članice EU moraju da se pridežavaju tih pravila.

"Ako to nije slučaj, onda je međunarodni poredak zasnovan na pravilima mnogo slabiji nego što možemo zamisliti", rekao je Borelj.

Borelj je situaciju u Gazi opisao kao "horor" i poručio da "jedan užas ne može da opravdava drugi užas".

"Teško je kvalifikovati šta se dešava u Ukrajini ako ne koristite iste kvalifikacije za ono što se dešava u Gazi. Postoje različite situacije, svakako, ali ljudska prava se krše na oba mesta", naglasio je Borelj.

U svetu se pored ova dva rata, odvija još mnogo njih, naglasio je Borelj i podsetio da je 2010. zabeleženo 30 ratova u svetu, dok ih je prošle godine bilo 56.

"Svet postaje jedinstveno pozorište bezbednosti. Vruće tačke, gde god da se nalaze, imaju širi uticaj na globalnu bezbednost", rekao je Borelj. Osvrnuo se i na moreuze u Bosforu, Crvenom moru i Tajvanu, za koje je rekao da se u njima može napisati sudbina sveta.

"Bosfor je o žitu, o hrani. Crveno more se odnosi na energiju, naftu i gas. A Tajvan je o čipovima, o tehnologiji. Pretnje o hrani, energetici i tehnologiji čekaju nas. I šta god da se desi na jednom od njih, sigurno će izazvati šokove u ostatku sveta", smatra Borelj.

Kada je reč o pravu veta u UN, rekao je da je sistem UN njime paralizovan i da to pravo dovodi do održavanja sukoba u svetu.

"Više od 70 godina mir je normalna situacija u Evropi, ali možda smo zaboravili da mir nije normalno stanje stvari. Sukob je više norma nego mir. Za nas je postalo jasno da moramo brzo da postanemo sposoban akter na polju bezbednosti i odbrane", rekao je Borelj i dodao da EU mora da postane akter koji može da pruži sigurnost, kao što to čini u svojim misijama.

Ocenio je da je Strateški kompas, koji je EU usvojila, predstavljao prekretnicu i da su postavljene nove ambicije za bezbednost i odbranu i poručio da EU pokušava da razvije snage za brzo raspoređivanje, koje bi mogle da mobilišu oko 5.000 vojnika koji će biti operativni sledeće godine.

"Povećavamo našu potrošnju za odbranu i želimo da radimo zajedno kako bismo na ekonomičniji i brži način kupovali opremu. Znamo da imamo dosta praznina u odbrambenim kapacitetima. Znamo da nemamo evropsku vojsku, da imamo 27 evropskih armija. I moramo da smanjimo dupliranja i povećamo interoperabilnost ovih armija. Mi smo u procesu jačanja naše odbrambene industrije", rekao je Borelj i dodao da građani EU to podržavaju, ali da je problem politička volja država članica.

Za saradnju sa partnerima naveo je da je moguća kroz misije na kopnu i moru, širenjem i produbljivanjem bezbednosnog dijaloga i podržavanjem izgradnje kapaciteta kroz Evropski mirovni fond, koji, kako je naglasio, nije deo budžeta EU već međuvladin instrument kojim upravljaju članice, jer se iz budžeta EU ne može kupiti oružje.

On je dodao da je uspostavljanje Evropskog mirovnog fonda omogućilo EU da obezbedi smrtonosnu vojnu opremu partnerima i istakao da, ne samo da je ovaj instrument ključan za podršku Ukrajini, već od njega podršku dobijaju 22 zemlje širom sveta.

Govoreći o slobodi plovidbe, rekao je da je to "veliko globalno javno dobro" i dodao da, kada bi pomorski prevoz stao, to bi bila katastrofa za sve, kao i da je EU spremna da raspoređuje misije kako bi se osigurala ova sloboda. Upozorio je i da će more i svemir biti nova bojna polja.

"Sva mora na svetu postaće mesto gde će se pretnje povećati", rekao je Borelj.

Naveo je da EU želi da bude snažan partner u suočavanju sa novim hibridnim ratom, kao i da Brisel proširuje dijalog sa NATO, čiji je član većina država članica.

"Postoji evropski stub unutar NATO i što bude jači ovaj evropski stub, to će biti jači NATO", rekao je Borelj i dodao da je potrebno da se unutar NATO vodi dijalog o nizu pitanja, uključujući klimi.

U tom smislu naveo je da će klima biti jedan od najvažnijih bezbednosnih problema za svet, jer će dovesti do raseljavanja miliona ljudi i stvoriti nove puteve za migracije.

"Mi ćemo morati da se pobrinemo za te ljude i da pokušamo da pomognemo državama koje će biti snažno destabilizovane zbog klimatskih posledica", poručio je Borelj.

U Briselu se danas održava drugi Šumanov forum za bezbednost i odbranu, na kojem su se okupili politički akteri, visoko pozicionirani donosioci odluka, vojni predstavnici zemalja članica EU i više od 60 partnerskih zemalja, među kojima je i Srbija, kao i predstavnici međunarodnih i regionalnih organizacija, vodećih tink-tenk organizacija i akademske zajednice.

Cilj foruma je da se rasvetli kako aktuelna i potencijalna mirovna, bezbednosna i odbrambena partnerstva mogu da odgovore na najhitnije bezbednosne pretnje i izazove i doprinesu globalnom miru i bezbednosti, kao i da podrže međunarodni poredak i multilateralizam zasnovan na pravilima.