"Izvesno vreme nije bilo suludo pitati - Da li ovako počinje treći svetki rat?"

Kako je preneo "Politico", u Vašingtonu pažljivo prate kako će Iran reagovati na iznenadnu smrt predsednika, očekujući da u ovom regionu Bliskog istoka ostana na snazi "status kvo" dok raste strah da može doći do eskalacije tenzija u odnosima Irana i Izraela.

Visoki američki zvaničnici očekuju malo, ako ih uopšte i bude, promena u politici Irana pre nego što Islamska republika izabere novog šefa države. Iranski vrhovni vođa Ali Hamnei (85) i dalje ostaje glavni autoritet u zemlji.

Politička nesigurnost se najviše vrti oko toga ko će biti naredni predsednik u procesu koji efektivno kontorlišu verski lideri.

Mnogo važnije pitanje na duge staze, a na koje Iran takođe mora da bude pripremljen jeste ko će zameniti vrhovnog verskog vođu Ali Hamneija. Upravo je Raisi bio jedan od kandidata. U Vašingtonu posmatraju kako će Iran rešiti političku krizu i šta ona predstavlja u trci za sledećeg vrhovnog verskog lidera.

Bajdenova administracija veruje da će Iran biti previše zauzet za velike promene u regionalnoj politici uključujući i svoje proksi saveznike od kojih strahuju brojne arapske države, Izrael i SAD.

• Izabrana delegacija: Kreće istraga o padu helikoptera iranskog predsednika
• Hiljade ljudi na trgu Šahid: Iran se oprašta od predsednika FOTO/VIDEO
• Iran na prekretnici: "Hamenei sada ima zlatnu priliku"
• Ovo je "spisak" osumnjičenih za smrt iranskog predsednika

"Ne bih se kladio da će uopšte doći do promene politike Irana", kaže jedan od petorice visokih zvaničnika administracije koji je tražio da ostane anoniman.

Metju Miler, portparol Stejt departmenta, izjavio je saučešće povodom smrti Raisija i šefa diplomatije Amirabdolahijana.

"Dok Iran bira novog predsednika mi ponavljamo našu podršku iranskom narodu i njegovoj borbi za ljudska prava i fundamentalne slobode", navedeno je u saopštenju.

Teheran je tražio od Sjedinjenih Država pomoć u naporima da se pronađu ostaci helikoptera u kome se nalazio predsednik Raisi, potvrdio je Miler ali je ona izostala usled velikih logističkih problema.

Napetost je rasla u satima nakon što je objavljeno da je došlo do "tvrdog prizemljenja" helikoptera u kome je bio iranski šef države. Potraga je trajala više od pola dana, a u Vašingtonu su se plašili da će Iran optužiti SAD ili Izrael za sabotažu.

"Izvesno vreme nije bilo suludo pitati - Da li ovako počinje treći svetki rat?", upitao je drugi visoki zvaničnik administracije.

Odatle i ne čudi što se u ponedeljak oglasio i general Lojd Ostin, šef Pentagona: "Sjedinjene Države nisu imale ulogu u toj nesreći", rekao je on.

Pre samo nekoliko nedelja nakon što je Izrael usmrtio nekoliko izraelskih vojnih zvaničnika u Siriji, Teheran je uzvratio slanjem više od 300 dronova i blaističkih projektila na Izrael. Neki od njih su bili ispaljeni direktno iz Irana, prvi put od kada je islamistički režim preuzeo vlast 1979.

Predsednik Džozef Bajden je naredio je američkoj vojsci da se ovaj napad osujeti u realnom vremenu, a pomogle su i neke arapske države. Izrael je zaštitio građane, vojne instalacije i civilnu infrastrukturu. Izrael je odgovorio limitiranim vazdušnim udarima kod grada Isfahana, gde se nalazi vojna baza i flota iranskih aviona F-14.

Ubrzo nakon toga iranski mediji su se fokusirali na svakodnevne teme, što je znak da su tenzije spale i da SAD, Izrael ali ni Iran nisu želeli da se situacija dalje zaoštrava.