"Rekli smo vam pre 15 godina, Putin dolazi...."

On je pojasnio da je nedavno održanu Minhensku bezbednosnu konferenciju obeležilo ukrajinsko povlačenje iz Avdejevke I iznenadna smrt Alekseja Navaljnog.

“Odigravši se brzo, oba ova događaja su stvorila otrežnjujuće raspoloženje u hotelu Bajerišer Hof. I sedeći na sastancima, razgovarajući uz obroke i u hodnicima, moj preovlađujući osećaj bio je da se Evropa suočava sa svojim najvećim strahovima”, napisao je Dalder.

Prema njegovim rečima, raste zabrinutost da Rusija pobeđuje u Ukrajini i da bi se zatim mogla okrenuti ostatku Evrope, a sve veća je spoznaja da bi SAD mogle izabrati lidera koji ne veruje u NATO i tretira saveznike više kao neprijatelje.

“Evropa se našla između Putina i Trampa“, rekao je bivši švedski premijer Karl Bilt u razgovoru sa Dalderom. A Evropa sada treba da smisli način da se brine o sebi. Ali može li? Da li će? Ovo su bila pitanja koja su dominirala tokom vikenda.

“Evropa ima pravo da bude zabrinuta: rat u Ukrajini ne ide dobro, a trupama na frontu ponestaje municije i ljudi. Objašnjavajući odluku o povlačenju iz Advijevke, general Oleksandar Tarnavski je rekao: ‘U situaciji kada neprijatelj napreduje preko tela svojih vojnika sa prednošću granata 10 prema 1, pod stalnim bombardovanjem, ovo je jedino ispravno rešenje’. A bez veće vojne pomoći, Ukrajina će se suočiti sa teškim odlukama i skupim povlačenjem. S tim u vezi, Evropa je učinila svoj deo posla, poslavši svu opremu u svojim ograničenim zalihama i potrošivši više na vojnu podršku nego SAD. Ali ovog vikenda, ni potpredsednica SAD Kamala Haris ni velika delegacija Kongresa nisu mogli da uvere Ukrajinu ili njene evropske pristalice da bi novi paket pomoći SAD uskoro mogao da bude odobren”, navodi Dalder.

On je nastavio sa kritikama američkom Kongresu zbog neusvajanja zakona o novoj rundi pomoći za Ukrajinu, dodavši da niko nije poverovao u njihove izgovore.
Uzgred, kako kaže Dalder, sa preko 4 procenta, pomoć Estonije Ukrajini predstavlja daleko najveći procenat BDP-a bilo koje zemlje — i desetostruko veći od obaveza SAD.

Međutim, koliko god da je uspeh Rusije na terenu zabrinjavajući, saveznici u NATO-u su takođe sve zabrinutiji da Moskva ima veće ambicije, kao što je na kraju direktno izazivanje NATO-a. I mada ne trenutna, pretnja potencijalnom sposobnošću Rusije da to izvede u narednih 5-6 godina shvata se veoma ozbiljno.

“Jedna osoba koja poziva na uzbunu je generalni direktor estonske Spoljne obaveštajne službe Kaupo Rosin, koji je upozorio da Rusija očekuje sukob sa NATO-om u narednoj deceniji i da se sprema u skladu sa tim. ‘Postoje stvari koje možemo učiniti da se suprotstavimo ovome’, rekao mi je. Ali bolje je da ovo shvatimo ozbiljno i da počnemo da reagujemo odmah. Sličnu poruku čuo sam i od poljskog ministra spoljnih poslova Radoslava Sikorskog: ‘Rekli smo vam pre 15 godina da Putin dolazi. Niste nam verovali. Rekli smo vam ponovo pre 10 godina. I pet. I dalje nam niste verovali. Verujte nam sada’, rekao je on”, piše Dalder.

Ali najveća neizvesnost za većinu Evropljana nije u vezi sa Putinom, već u Americi.

Neuspeh američkog Kongresa da podrži Ukrajinu ostavio je mnoge bez teksta. A Trampovo upozorenje da će “ohrabriti“ Rusiju “da radi šta god hoće“ savezniku koji nije “platio“, još glasno odjekuje.

Zaštita od Trampa NATO-a i evropske odbrane, kako se sada kaže, neće biti laka. Ali mnogi sada shvataju da to mora da se uradi. Čak i ako Bajden bude ponovo izabran, Evropljani su sve svesniji da se era jakih transatlantskih predsednika možda bliži kraju.