Kako je Palestina "uvalila" kosku Izraelu: Šta će se desiti nakon naloga za hapšenje Netanjahua i Galanta

Karim Kan, generalni tužilac Međunarodnog krivičnog suda (MKS) u Hagu, saopštio je u ponedeljak da je zatražio međunarodne poternice za izraelskim premijerom Benjaminom Netanjahuom i ministrom odbrane Joavom Galantom, kao i liderom Hamasa u Gazi Jahjom Sinvarom, šefom političkog biroa Hamasa Ismaila Hanije i šefa vojnog krila Hamasa Mohameda Deifa pod optužbom za ratne zločine.

Kada je glavni tužilac MKS-a podneo značajan zahtev za naloge za hapšenje protiv Netanjahua, Galanta i visokih zvaničnika Hamasa, stvar je prebačena na pretpretresno veće nadležno za slučajeve u vezi sa Palestincima.

Postupak zahteva od suda da razmotri zahteve tužioca i može uključivati traženje dodatnih dokaza.

U Izraelu se očekuje da će pretpretresno veće odobriti Hanov zahtev i izdati naloge za hapšenje. Čak i ako se protiv Netanjahua i Galanta izdaju nalozi za hapšenje, to ne znači da će oni odmah biti privedeni – to bi se dogodilo samo ako otputuju u jednu od 123 zemlje (isključujući Palestinske vlasti) koje su potpisnice Rimskog statuta. Na primer, Sjedinjene Države nisu potpisnica, ali mnoge zapadne zemlje jesu.

Ruski predsednik Vladimir Putin više od godinu dana nije uhapšen uprkos poternici jer nije posetio nijednu od zemalja koje su potpisale Rimski statut. Međutim, uticaj na međunarodni položaj Izraela bio bi značajan, posebno u trenutku kada se vlada već suočava sa globalnim kritikama zbog svog ponašanja u sukobu u Gazi, što je dovelo do kašnjenja u isporuci oružja iz Sjedinjenih Država.

Veće koje razmatra Hanov zahtev čine tri sudije: sudija Julija Motok iz Rumunije, koja je u Hagu od marta i imenovana je na 10-godišnji mandat; sudija Reine Alapini-Gansou iz Benina, koji je u sud ušao u martu 2018. godine na devetogodišnji mandat; i sudija Sokoro Flores Lijera iz Meksika, koji je imenovan u martu 2021. na devetogodišnji mandat.

Profesor Amičai Kohen, viši saradnik na Izraelskom institutu za demokratiju, kaže da postoji još nekoliko koraka u procesu.

"Da bi tužilac raspisao naloge za hapšenje kako je traženo, potrebno mu je odobrenje veća od tri sudije (pretresno veće) koje će proceniti da li postoje razumni razlozi da se veruje da su zločini počinjeni i da li je nalog za hapšenje neophodan za sudski proces. Osumnjičeni nemaju pravo na zastupanje u postupku sudskog odobrenja koji, na osnovu prethodnog iskustva, može trajati od nekoliko dana do nekoliko nedelja."

Prema Koenu: "Rimski statut ne pruža mogućnost žalbe na izdatu poternicu. Pošto ne postoji rok zastarelosti za zločine po statutu, nalozi za hapšenje koje izdaje sud mogu ostati na snazi dugi niz godina, čak i nakon što osumnjičeni više nije na funkciji koju je imao u vreme kada su zločini počinjeni. Pretpretresno veće je ovlašćeno da poništi naloge za hapšenje, ali je do sada to ovlašćenje vršilo samo nakon smrti osumnjičenih."

"Moja kancelarija tvrdi da su ratni zločini koji se navode u ovim prijavama počinjeni u kontekstu međunarodnog oružanog sukoba između Izraela i Palestine i nemeđunarodnog oružanog sukoba između Izraela i Hamasa (zajedno sa drugim palestinskim oružanim grupama) koji se odvija paralelno. Tvrdimo da su zločini protiv čovečnosti za koje se terete počinjeni kao deo široko rasprostranjenog i sistematskog napada na palestinsko civilno stanovništvo u skladu sa državnom politikom", rekao je Kan.

Kan je dodao u vezi sa optužbama protiv visokih izraelskih zvaničnika: "Opsada je takođe uključivala presecanje prekograničnih vodovodnih cevovoda od Izraela do Gaze – glavnog izvora čiste vode u Gazi – na duži period počev od 9. oktobra 2023., i prekid i ometanje snabdijevanje električnom energijom od najmanje 8. oktobra 2023. do danas ili ograničiti svoje operacije u Gazi. Moja kancelarija tvrdi da su ova dela počinjena kao deo zajedničkog plana da se izgladnjivanje koristi kao metoda rata i drugi akti nasilja protiv civilnog stanovništva Gaze kao sredstvo za (i) eliminaciju Hamasa; (ii) obezbeđivanje povratka taoce koje je Hamas oteo, i (iii) kolektivno kazniti civilno stanovništvo Gaze, koje su doživljavali kao pretnju Izraelu."

"Efekti upotrebe gladovanja kao metoda ratovanja, zajedno sa drugim napadima i kolektivnim kaznama protiv civilnog stanovništva Gaze su akutni, vidljivi i opšte poznati, a potvrdili su ih brojni svedoci sa kojima je razgovarala moja kancelarija, uključujući lokalne i međunarodne lekare, uključuju pothranjenost, dehidraciju, duboku patnju i sve veći broj smrtnih slučajeva među palestinskim stanovništvom, uključujući bebe, decu i žene", naveo je Kan.

U Izraelu, zvaničnici su poslednjih meseci više puta tvrdili da ništa ne sprečava da humanitarna pomoć uđe u pojas Gaze i optužuju UN da nisu u mogućnosti da se distribuiraju. UN odbacuju ove tvrdnje i prebacuju odgovornost na Izrael.

Nedavno je zatvoren prelaz Rafa, preko kojeg je značajna pomoć stizala u pojas, a Egipat je okrivio kontrolu Izraela nad prelazom. Nasuprot tome, privremeni pristanište koje su Sjedinjene Države uspostavile u Sredozemnom moru počelo je sa radom i isporučivalo humanitarnu pomoć u pojasu morem.

U Izraelu postoji snažno protivljenje tvrdnji da MKS ima jurisdikciju nad ovim pitanjem. To je zato što Izrael nije potpisnik Rimskog statuta. Međutim, sam sud tvrdi da ima jurisdikciju nad Gazom, Istočnim Jerusalimom i Zapadnom obalom nakon što su palestinski lideri 2015. pristali da budu vezani njegovim temeljnim principima.