Izraelski istoričar i stručnjak za ratne zločine: Otvoriće Pandorinu kutiju izglasaju li rezoluciju

"Štaviše, otvaranje vrata rezolucijama ove prirode postavlja opasan presedan koji bi zaista mogao dovesti do proliferacije sličnih rezolucija usmerenih na različite sukobe širom sveta. Ovo bi moglo dodatno politizovati istorijske tragedije i ometati napore ka istinskom pomirenju i razumevanju", ističe Grajf koji je bio i predsednik Nezavisne komisije za istraživanje stradanja svih naroda u Srebreničkoj regiji u periodu 1992. do 1995. godine.

Na pitanje u kojoj meri će zakulisne radnje i pritisci na male države uticati na ishod glasanja o rezoluciji u Generalnoj skupštini, Grajf za Kosovo online odgovara:

"Zaista je zabrinjavajuće da zakulisne radnje i pritisci na određene članice UN mogu uticati na proces donošenja odluka i glasanja u Generalnoj skupštini. Takav neprikladan uticaj podriva integritet procesa odlučivanja i ugrožava objektivnost konačnog ishoda. Zato je od suštinskog značaja da se odluke ove veličine donose na osnovu činjeničnih dokaza, temeljne analize i razmatranja širih implikacija na regionalnu stabilnost i međunarodne odnose. Svaki pokušaj da se izvrši neprikladan pritisak ili manipuliše procesom donošenja odluka podriva principe transparentnosti, pravičnosti i poštovanja prava suverenih nacija da donose nezavisne presude."

Upitan da li se plaši da bi ova rezolucija mogla da otvori Pandorinu kutiju sličnih optužbi u drugim delovima sveta, on kaže da se apsolutno plaši.

"Apsolutno. Kao neko duboko posvećen sprečavanju zločina i promovisanju mira, zaista sam zabrinut zbog potencijalnih posledica ove rezolucije na globalnu stabilnost i unapređenje pomirenja i razumevanja među narodima. Postoji istinska zabrinutost da bi usvajanje takve rezolucije zaista moglo da otvori Pandorinu kutiju sličnih optužbi u drugim delovima sveta. Označavanje čitave etničke grupe kao genocidne na osnovu spornih istorijskih događaja postavlja opasan presedan koji bi potencijalno mogao biti iskorišćen u političke svrhe u različitim sukobima širom sveta. Uspostavljanjem presedana u kojem su čitave nacije oklevete i označene kao genocidne, rizikujemo dalje politizovanje istorijskih tragedija i održavanje podela i neprijateljstava. Ovo bi moglo potkopati napore ka pomirenju i izgradnji mira ne samo u regionu Balkana već i u drugim regionima koji se bore sa nasleđem prošlih sukoba. Štaviše, takve rezolucije imaju potencijal da pogoršaju postojeće tenzije i podstaknu nove sukobe, što na kraju dovedi do dalje ljudske patnje i gubitaka. Imperativ je da pitanjima istorijske odgovornosti pristupamo sa oprezom, objektivnošću i posvećenošću istini i pravdi, a ne da pribegavamo pojednostavljenim pričama koje izazivaju podele", naveo je Grajf.

Prema njgovim rečima, insistiranje na označavanju srpskog naroda kao genocidnog u kontekstu Srebrenice odražava duboko zabrinjavajući trend politizacije istorijskih tragedija za različite agende.

"Krajnji ili skriveni cilj iza ovakvog insistiranja može varirati, ali često uključuje geopolitičke interese, domaće političke obzire i pokušaje oblikovanja istorijskih narativa za stratešku prednost. Bitno je prepoznati da su sukobi poput onog u Bosni i Hercegovini bili višestruki, uključivali su više aktera i zločine koje su počinile različite strane. Fokusiranjem samo na jedan aspekt i pripisivanjem kolektivne krivice čitavoj etničkoj grupi, ignorišu se nijanse i složenost sukoba, što na kraju može ometati istinsko pomirenje i napore za izgradnju mira. Štaviše, takvo insistiranje može da podstakne ogorčenost i produbi podele, održavajući cikluse sukoba umesto da promoviše razumevanje i isceljenje. Umesto pripisivanja krivice i produbljivanja pritužbi, napore treba usmeriti ka negovanju dijaloga, priznavanju patnje svih žrtava i radu ka zajedničkoj budućnosti zasnovanoj na međusobnom poštovanju i razumevanju", ističe on.