Kina i Rusija na ivici sukoba?

Vladimir Putin i kineski lider Si Đinping bili su u redovnom kontaktu poslednjih godina, posebno otkako je počeo rat u Ukrajini 2022. godine.

Ali sada, Kina ne želi u potpunosti da podrži Putinovu borbu niti da govori o mogućem Trećem svetskom ratu, a to je izazvalo tenzije među dve zemlje.

Anonimni izvor iz Kremlja rekao je na Telegramu da Kina neće pomoći Rusiji da izbegne sankcije koje su im zapadne zemlje, poput Sjedinjenih Država i Evropske unije, uvele nakon što je izvršila invaziju na Ukrajinu.

"Aktuelno rusko rukovodstvo ima napet sukob sa rukovodstvom Kine. Ruska strana je ove nedelje, preko Ministarstva spoljnih poslova, još jednom izrazila zabrinutost zbog oklevanja kineskog rukovodstva da pomogne u zaobilaženju zapadnih sankcija uvedenih Rusiji", rekao je izvor, a prenosi "Dejli star".

Navodno, Rusija vrši pritisak na Kinu.

"Kineski drugovi su odgovorili da pomažu koliko su u stanju i koliko žele, ali bi pomoć u bliskoj budućnosti mogla biti značajno smanjena ako rusko rukovodstvo pokuša da diktira šta da se radi" naveo je izvor.

Nije bilo detalja o tome kako Rusija pokušava da "diktira" Kini, iako navodne informacije izvora pokazuju da Rusija oseća pritisak sankcija. Većinu ovih kaznenih mera odredile su Velika Britanija i SAD.

Ova vest dolazi samo dan nakon što je Rusija rekla da Kina podržava njen zahtev da Putinovi zvaničnici budu prisutni na bilo kakvim mirovnim pregovorima sa Ukrajinom.

Zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Mihail Galuzin sastao se sa kineskim zvaničnicima i rekao: "Konstatovano je da je bilo kakva diskusija o političkom i diplomatskom rešenju nemoguća bez učešća Rusije i uzimanja u obzir njenih interesa u sferi bezbednosti".

Kina i Rusija – partnerstvo bez ograničenja

Peking i Moskva su proglasili svoje prijateljstvo "bez granica" u zajedničkoj izjavi 4. februara 2022. godine, kada je ruski predsednik Vladimir Putin posetio Kinu na Zimskim olimpijskim igrama u Pekingu.

Jedva mesec dana kasnije, nakon što je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu, izveštavalo se da se kineski zvaničnici premišljaju, objavio je tada "Volstrit žurnal".

Međutim, dve godine nakon što je Rusija započela svoj tekući rat u Ukrajini, čini se da Rusija i Kina nastavljaju da posluju kao i obično.

Kina nije javno kritikovala odluku predsednika Vladimira Putina da izvrši invaziju na Ukrajinu.

Bliske veze između dve zemlje doprinele su ekonomskoj otpornosti Rusije i osujetile su napore Zapada da primora Moskvu da okonča svoj rat u Ukrajini.

Analitičari su za "Saut Čajna morning post" (SCMP) rekli da kineska strana verovatno pokušava da odluči da li su nagrade za zajam u juanima vredne ekonomskih i političkih rizika odnosa sa Rusijom.

"Kineske komercijalne banke bi takođe trebalo da razmotre bezbednost i povraćaj kredita u juanima Rusiji, mimo političkih razloga. Na primer, kolika je premija za rizik, s obzirom na tekući rat između Rusije i Ukrajine, i kako bi zaštitili valutne rizike s obzirom na veliku volatilnost ruske rublje", rekla je za SCMP ekonomistkinja Dong Jinjue.

Posledice sekundarnih sankcija

Kineske banke pooštravaju kontrolu usklađenosti sa ruskim preduzećima jer se plaše da će biti uhvaćene u sve restriktivnijim sankcijama Zapada Rusiji.

To uključuje sekundarne sankcije koje su SAD odobrile u decembru, a koje ciljaju na finansijske institucije koje pomažu Rusiji da zaobiđe ograničenja.

Tri velike kineske državne banke obustavile su plaćanja iz sankcionisanih ruskih finansijskih institucija, javila je ruska novinska agencija Izvestija 21. februara.

Kremlj je priznao probleme sa kineskim bankovnim transakcijama, a portparol Dmitrij Peskov je ranije ovog meseca rekao da vlasti „rade“ na tome da o situaciji razgovaraju sa Pekingom.
 

Problemi sa kineskim platnim sistemom

Rusi su prijavili probleme sa korišćenjem kineskog platnog sistema UnionPay, koji se u Rusiji naveliko reklamirao kao alternativa karticama "viza" i "masterkard" nakon što su se kompanije za plaćanje karticama povukle zbog rata u Ukrajini.

UnionPay kartice povezane sa uslugom Huavei Pay prestale su da rade u Rusiji, izvestio je prošle nedelje lokalni novinski portal 66.ru, pozivajući se na korisnike koji kažu da nisu mogli da izvrše plaćanja. "Moskva Tajms" navodi da bi ograničenja mogla biti rezultat američkih sankcija protiv ruskog nacionalnog sistema platnih kartica (NSPK), koji obrađuje sve transakcije karticama UnionPay u zemlji.

Ruska ekonomija je pretrpela udarac u vidu od 13.000 ograničenja i postala zemlja sa najvećom količinom sankcija na svetu, prema Karnegijevom fondu za međunarodni mir. Devizne rezerve su zamrznute i Rusija je odsečena od SVIFT bankarskog sistema.

UnionPay se naširoko reklamirao kao kineska operacija spasavanja Rusije nakon što su zapadne kompanije za plaćanje karticama obustavile operacije u Rusiji zbog rata u Ukrajini i SVIFT blokiran. To je postao jedan od nekoliko metoda koje su Rusi mogli da koriste za plaćanje u inostranstvu.