Kina predložila zabranu prve upotrebe nuklearnog oružja, Amerika odbila: Ne verujemo im

Potpuno odbacivanje predloga Kine usledilo je nakon velikog govora u kojem je Bajden najavio radikalne carine do 100 odsto na uvoz čelika iz Kine.

Taj govor je usledio nakon višemesečnog gomilanja vojske SAD u vodama kod obala Kine, uključujući postavljanje dodatnih nuklearnih podmornica oko Korejskog poluostrva, sve u ime "zaštite" Tajvana, koji je, naravno, deo same Kine.

Državni podsekretar Boni Dženkins, najviši zvaničnik za kontrolu naoružanja u zemlji, rekla je sinoć senatskom komitetu za spoljne poslove da su SAD zabrinute da je Kina povećala broj nuklearnih bojevih glava na preko 500, da bi mogla imati 1.000 do 2030. godine, i da je to dokaz da ta zemlja nije bila "iskrena" u pogledu svog predloga da se zabrani prva upotreba oružja koje izaziva apokalipsu.

Tvrdnja Bajdenove administracije da je Kina povećala broj svojih bojevih glava na 500 je upravo to – neproverena tvrdnja.

Pored toga, SAD imaju 12 puta veći broj, 6.000 takvih bojevih glava.

SAD kažu da Kina odbija da učestvuje u pregovorima o nuklearnom razoružanju sa njom.

Kina se zapravo uključila u pregovore, prvo tako što je razgovarala sa SAD o potrebi da SAD smanje svoj nečuveno veliki broj projektila, u poređenju sa brojem Kine, kako bi pokazali da su ozbiljni po pitanju pravednosti, a sada je tim razgovorima dodala i svoj predlog da se zabrani prva upotreba oružja.

Stav Kine je da ima arsenal koji je sićušan u poređenju sa arsenalom Sjedinjenih Država i da veličina arsenala mora biti deo ozbiljnih pregovora.

Kina je takođe pozvala Indiju da potpiše sporazum o zabrani prve upotrebe između te dve zemlje.

Dok su sve ove inicijative Kine bile u toku, SAD su bile zauzete jednostranim otkazivanjem sporazuma o nuklearnom oružju između SAD i Rusije i nastavljanjem da guraju širenje NATO-a ne samo do granica Rusije, već i u pacifičke regione u blizini Kine.