Raspoređuju dodatne policijske snage: Haos tek sledi?

Govoreći u parlamentu u Parizu, Atal je ponovio da vlada prvo namerava da održi razgovore sa predstavnicima različitih zajednica Nove Kaledonije pre nego što zaključi ustavnu reformu koja će promeniti zakon o glasanju u toj francuskoj prekomorskoj teritoriji, preneo je Rojters.

U Numei, glavnom gradu Nove Kaledonije, ranije danas je došlo do pucnjave, a u toku noći na ulicama su izbili neredi uprkos uvođenju policijskog časa. Od tri povređene osobe koje su primljene u Hitnu pomoć, jedna je preminula, preneo je BFM TV.

Francuska vlada je odobrila izmene glasanja na pacifičkom ostrvu i poslanici u Parizu su glasali za predlog zakona kojim se dozvoljava francuskim državljanima koji žive u Novoj Kaledoniji 10 godina da glasaju na lokalnim izborima. Rojters je naveo da lokalni lideri strahuju da će ova promena oštetiti domorodačku populaciju Kanak.

Francuska vlada tvrdi da je promena potrebna kako bi izbori bili demokratski, ali je predsednik Emanuel Makron je ponudio da održi dijalog sa separatističkim i profrancuskim grupama na ostrvu.

Najveća separatistička grupa "Front d liberasion nasional Kanak e sosialist" (FLNKS) saopštila je da prihvata Makronovu ponudu i da je spremna da radi na sporazumu kako bi se emancipacija stanovnika ostrva nastavila. FLNKS i Makron su osudili nasilje, a vlada Nove Kaledonije saopštila je da će škole ostati zatvorene.

Francuski ministar unutrašnjih poslova Žerald Darmanen, pod čiju nadležnost spada i ostrvo u Pacifiku, napisao je na platformi X da su predložene izmene "moralna dužnost za one koji veruju u demokratiju", ali i da ne treba da stoje na putu ka pokušaju da se postigne širi politički dogovor.

Francuska vlada smatra da je "apsurdno" isključenje jedne petine ljudi iz glasanja, ali separatisti Nove Kaledonije smatraju da bi proširenje glasačkog spiska pogodovalo profrancuskim političarima. Francuska je u sporazumu iz 1998. godine obećala i da će postepeno davati sve više političkih moći Novoj Kaledoniji, zbog čega su od tada održana tri referenduma o nezavisnosti, koju su građani odbili.

Kanaci, pripadnici domorodačkog naroda, ne priznaju rezultate tih referenduma, a Makron je tražio Darmanenu da postigne sporazum sa njima o budućem statusu Nove Kaledonije. Na ostrvu živi oko 270.000 ljudi, od kojih su 41 odsto Maležani, a oko 24 odsto iz Evrope.