Kraj suđenja za genocid u Ruandi? Istorijski trenutak prošao bez drame

Istorijski trenutak prošao je bez drame, ne hapšenjem ili ekshumacijom tela, već video konferencijom održanom 30. aprila između tužioca Tribunala Serža Bramerca i dvojice vođa njegovog tima za praćenje begunaca, posvećenog rešavanju preostalih slučajeva, preneo je Gardijan.

U nekom trenutku tog razgovora, njih trojica su se složili da su konačno prikupili dovoljno dokaza koji će zadovoljiti sud u vezi sa poslednjom dvojicom osumnjičenih koje su pratili i koji su odavno mrtvi i leže u neobeleženim grobnicama u različitim krajevima centralne Afrike.

Ta dva poslednja imena koja su precrtana sa liste od 92 optuženih su Čarls Sikubvabo i ugostitelj poznat samo pod imenom, Rajandikajo.

Oni su bili uticajni lokalni organizatori u prefekturi Kibuje u Ruandi i predvodili su miliciju Interahamve Huta odgovorne za masovno ubijanje Tutsija.

Obojica su optuženi za genocid i zločine protiv čovečnosti.

"Ovo je opipljiva demonstracija da međunarodna zajednica može da obezbedi da se osigura odgovornost, bez obzira koliko dugo vremena je potrebno za to", rekao je Bramerc.

Zatvaranje njihovih predmeta ne označava samo završetak rada Tribunala.

To je, takođe, kulminacija šireg eksperimenta u međunarodnoj pravdi za masovne zločine koji seže više od tri decenije do stvaranja njegovog sestrinskog suda 1993. godine, Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ). Kada je reč o MKSJ, poslednji begunac je uhapšen 2011. godine.

Međunarodni krivični tribunal za Ruandu (ICTR) osnovan je dve godine kasnije.

Oba su bili ad hok sudovi koji su dobili mandate od Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i oba su se pokazala uspešnim iznad svih očekivanja, opcenjuje Gardijan. Kako su se približavali kraju svojih misija, dva tribunala su spojena u jedan, nespretno nazvan "međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove", koji je prvi put osnovan 2010. godine da bi vodio nerešene sudske rasprave i gonio poslednje begunce.

Efikasnost sudova podstakla je optimizam kasnih 1990-ih da bi nekažnjivost za genocid i druge masovne zločine konačno mogla biti osporena i potisnuta, a zamah koji su stvorili doveo je do uspostavljanja 2002. stalne institucije za istragu i suđenje o ratnim zločinima, Međunarodnog krivičnog suda (MKS).

Međutim, MKS se "muči" jer za razliku od dva ad hok suda, nema podršku SAD, Rusije ili Kine, a do nedavno se fokusirao na afričke slučajeve. Sud se suočava sa ključnim testom dok odmerava optužbe i naloge za hapšenje za izraelskim i Hamasovim liderima, u trenutku dok se vodi rat u Gazi, dok se nalazi pod teškim političkim pritiskom sa svih strana.

• Makron: Ruanda mora da zaustavi "podršku" pobunjenicima