File not found: Šokantno otkriće, Putin briše...

Ukrajinski glavni tužilac odgovoran za dokumentovanje ratnih zločina koje su počinili ruski borci na tlu Ukrajine je navodno na meti ruskih hakera iz Federalne službe bezbednosti i Glavne obaveštajne uprave.

Istovremeno, Međunarodni krivični sud je proglasio da je hakovan, nakon što je "otkrio anomalnu aktivnost" u svojim sistemima. Cilj hakera? Pribaviti, čak i izbrisati, dokaze o ratnim zločinima i pomoći Rusima uhapšenim u Ukrajini da "izbegnu krivično gonjenje i vrate ih u Rusiju".

Interes Rusije da se meša u procesuiranje navodnih ratnih zločina je očigledan. Međunarodni krivični sud ima aktuelni nalog za hapšenje samog Putina zbog prisilnog premeštanja ukrajinske dece u Rusiju (kršenje člana Rimskog statuta o genocidu).

U toku su i istrage o ruskim ratnim zločinima u Ukrajini i Gruziji. Rusiji nije strano da obrađuje svoje službene podatke. Na primer, poznato je da je sovjetski lider Josif Staljin  naredđivao da se izbrišu sa fotografija svi oni koje je naredio da budu ubijeni. Danas Rusija sprovodi sajber napade na tuđe sisteme kako bi izmenila dokaze o svojim zverstvima i na taj način srušila sudove za ratne zločine, tvrdi se u tekstu objavljenom na portalu Warontherock.

Rusko provaljivanje i brisanje digitalnih skladišta dokaza o ratnim zločinima ističe dve nove, zabrinjavajuće realnosti ratova 21. veka.

Prvo, opšte je poznato da počinioci koriste sajber prostor i društvene medije za organizovanje, finansiranje, izvršenje i proslavljanje svojih zločina. Rusija je dosledno sprovodila sajber napade kao deo svog rata protiv Ukrajine. Neki tvrde da su takve operacije imale mali efekat, pa čak i da imaju povratne rezultate. Drugi tvrde da, uprkos njihovom nedostatku "šoka i strahopoštovanja", ruski uporni sajber napadi predstavljaju strateški vredan deo Putinovog napada.

U svakom slučaju, ovo nedavno otkriće signalizira zabrinjavajući razvoj događaja: počinioci zločina će verovatno koristiti ofanzivne sajber operacije da prikriju svoje zločine na bojnom polju.

Profimedia

Drugo, suđenja za ratne zločine već su prepuna složenosti, optužbi da pravdu kreora pobednik, pravne ogorčenosti, površne predstave, neuspešnog pomirenja i pitanja vezanih za posleratnu stabilnost. Sajber operacije koje kontaminiraju dokaze su još jedna prepreka u široj potrazi za pravdom.

Ruski sajber upadi u baze podataka o ratnim zločinima su alarmantni.

Ako ruski hakeri uspeju da pronađu informacije koje se odnose na ratne zločine, njihov cilj (prema kancelariji ukrajinskog generalnog tužioca) biće da počinioce koji su povezani sa Rusijom opravda krivice kako bi izbegli krivično gonjenje.

Međutim, postoji još strašnija perspektiva o kojoj se ne izveštava. Ako ruski hakeri dobiju pristup osetljivim dokazima o ratnim zločinima, oni mogu ne samo da ih ukradu, već i da ih obrišu, manipulišu i zamene fiktivnim dokazima generisanim veštačkom inteligencijom, potpuno nepoznate operaterima sistema.

Preko primene veštačke inteligencije, pojedinci mogu "manipulisati slikama, video zapisima, zvukom i tekstom na takav način da čak i najpažljiviji posmatrači mogu biti prevareni".

Najbolji primer su dipfejk snimci. Već postoje upozorenja o opasnostima dubokog lažiranja u ratu, uključujući i sam rusko-ukrajinski sukob.

Hakeri su, kada jednom provale u sistem, mogli da podmetnu lažne slike, video-zapise i audio zapise (generisane veštačkom inteligencijom) koji dovode u sumnju da li su ruski borci počinili ratne zločine. Ili bi dubinske rane mogle da izgledaju kao da ukrajinske snage vrše ratne zločine: sakaćenje ruskih leševa, silovanje ruskih vojnika ili mučenje ruskih ratnih zarobljenika.

U zavisnosti od kvaliteta i kvantiteta, lažne fotografije ili video snimci mogu zamutiti vodu o tome šta je istina, a šta laž. Potencijalna šteta od obmanjujućeg sadržaja generisanog veštačkom inteligencijom – posebno audio fajkova, koje je možda teže proveriti – je ozbiljna, a automatski detektori dubokog lažiranja su još uvek u razvoju.

Čak i probijanje baze podataka bez ikakvih izmena, ili samo osećaj javnosti da bi baza podataka hipotetički mogla biti probijena (čak i ako nema dokaza o sabotaži), moglo bi da izazove pitanje o validnosti dokaza.

Ruske kampanje dezinformisanja su osmišljene da izazovu podelu i nepoverenje javnosti, uključujući i slučajeve kada ne postoje održivi dokazi o iznetim tvrdnjama.

U najmanju ruku, hakovanje ovih sistema moglo bi dovesti do toga da se predmeti Tribunala mukotrpno razvlače, odlažući pravdu koja se duguje žrtvama i njihovim porodicama. Što je još gore, hakovane informacije mogu dovesti do lažnih optužbi, oslobađajućih presuda i potpunog odbacivanja slučajeva zbog nedovoljnih, nejasnih ili okaljanih dokaza.