Blef Moskve?

Šestog maja, dan pre inauguracije ruskog predsednika Vladimira Putina, tamošnje Ministarstvo odbrane najavilo je pripremu manevra s taktičkim nuklearnim oružjem. Održaće se, kako je navedeno, „u bliskoj budućnosti“ i to blizu ukrajinske granice.

To bi bile prve takve vežbe od početka invazije na Ukrajinu u februaru 2022. godine.

Manevre bi trebalo da vode raketnih jedinica „Južnog vojnog okruga“ (protivvazdušne odbrana) uz učešće vazduhoplovnih i pomorskih snaga. Cilj je, kako je navedeno, „povećanje gotovosti ne-strateških nuklearnih snaga“.

Pored ruskih teritorija, u oblast ruske protivvazdušne odbrane spadaju i Krim anektiran 2014. godine, kao i četiri regiona na jugoistoku Ukrajine koje je Rusija dobrim delom okupirala.

Nuklearne pretnje i kritike na račun Zapada

Predstavnici zapadnih zemalja više puta su kritikovali Kremlj zbog nuklearnih pretnji. Iako predsednik Vladimir Putin do sada nije otvoreno pretio nuklearnim udarom, redovno je upozoravao Zapad na mogućnost nuklearnog rata ukoliko se usude na direktan sukob sa Rusijom.

Rečitiji je bio Dimitrij Medvedev, bivši predsednik i trenutno drugi čovek ruskog Saveta bezbednosti. Medvedev, koji voli da se oglašava na Telegramu, više puta je otvoreno pretio atomskim bombama.

U utorak (6. maj) ponovio je slične izjave. Medvedev je ruski manevar taktičkim atomskim bombama stavio u kontekst debate na Zapadu o tome da li je prihvatljivo poslati kopnene trupe u Ukrajinu.

Slično je učinio Dimitrij Peskov, portparol Kremlja, koji se posebno osvrnuo na nedavne izjave francuskog šefa države Emanuela Makrona koji je prvi bitan političar koji je pominjao mogućnost slanja kopnene vojske. Peskov je govorio o „novom krugu eskalacije napetosti“.

Šta je taktičko nuklearno oružje?

Za razliku od strateškog, taktičko nuklearno oružje ima manju snagu i domet. Može biti artiljerijsko, ali su najčešće u pitanju balističke i krstareće rakete.

Ispaljuju se iz sistema koji mogu nositi kako konvencionalne tako i nuklearne bojeve glave.

Kao taktičko nuklearno oružje važe bojeve glave za kopnene raketne sisteme sa dometom do 500 kilometara, ili pak rakete more-zemlja i vazduh-zemlja dometa do 600 kilometara.

Doduše, ta klasifikacija nije zvanična. Međutim, nema jasne granice pri klasifikaciji. Stoga neki u taktičko nuklearno oružje ubrajaju i nove ruske krstareće rakete Kalibr i hipersonične rakete Kinžal s dometom do nekoliko hiljada kilometara.

Upotreba u Ukrajini "nema smisla"

Stručnjaci koji su govorili za DW slažu se da je upotreba nuklearnog oružja u Ukrajini malo verovatna i besmislena. „U vojnom smislu, ruska upotreba nuklearnog oružja u Ukrajini nema smisla ni pod kakvim okolnostima“, kaže Pavel Podvig, vodeći istraživač na Institutu UN za istraživanje razoružanja.

Rusija tokom manevra neće moći da vežba udar već samo proceduru za upotrebu oružja, kaže stručnjak. „Jer obično se ne-strateške bojeve glave čuvaju odvojeno od raketa i aviona koji ih mogu ispaliti“, kaže Podvig.

On se nada da će se procedura iz bezbednosnih razloga vežbati s trenažnom municijom.

Planovi za upotrebu nuklearnog oružja u Ukrajini „nikada nisu postojali“, kaže Nikolaj Sokov iz Bečkog centra za razoružavanje. Prema njegovim rečima, takvih planova nije bilo ni u jesen 2022. kada se ruska vojska povukla iz regiona Harkov i Hersona, iako su u to vreme američki mediji špekulisali o tome.

Prema Sokovu, ruska vojska je trenutno na frontu superiorna u odnosu na ukrajinsku, napreduje i osvaja sve veće teritorije na istoku Ukrajine. Štaviše, Kijev čak očekuje jačanje ruskih napada.

Nuklearne vežbe "upozorenje Zapadu"

Izgleda da nuklearne pretnje imaju drukčiji cilj. „Nuklearna eskalacija“ – od te dve reči na Zapadu strahuju još od početka ruske agresije. Mnogo političari i stručnjaci uvereni su da je upravo ta bojazan razlog što se oružje Ukrajini dostavlja ograničeno i polako.

I baš na tu kartu igra Kremlj, kaže Matje Buleg iz američkog centra „Vilson“. On ne veruje da je rusko nuklearno manevrisanje najavljeno „samo zbog stava Francuske“.

U pitanju je, smatra Buleg, deo „kontinuiranih pretnji i zveckanja oružjem“ kako bi se slomila odlučnost Zapada u podršci Ukrajini. Nadalje, Putin želi da se predstavi kao „snažan vođa“, posebno pred Dan pobede nad nacističkom Nemačkom koji se u Rusiji obeležava devetog maja, kaže Buleg.

Stručnjaci smatraju da su ruske nuklearne vežbe „signal i upozorenje Zapadu“. „Ništa dobro ne proističe iz ovog političkog signala, ali trebalo bi ga tumačiti što je moguće trezvenije“, zaključuje Pavel Podvig.