Olafe, Nemci nisu zadovoljni...

Najviše kritičara EU je među biračima desničarske Alternative za Nemačku (AfD) i nove levičarske stranke Savez Sara Vagenkneht.

Kao najveći problem 41 odsto Nemaca je istaklo temu useljavanja, azila i integracije došljaka. 

Njih 51 odsto misli da bi rešenje pitanja migracije bili sporazumi sa Egiptom, Libanom i Tunisom, prema kojim bi ove zemlje sprečavale potencijalne tražioce azila da putuju u Evropu, a zauzvrat bi primile finansijsku pomoć EU.

Vladom je nezadovoljno 79 odsto građana, dok vladajuće socijaldemokrate uživaju podršku samo 15 odsto građana (15 i 14 na nivou EU), a treća koaliciona stranka Liberali 5 odsto na domaćem nivou (4 odsto na evropskom), čime se nalaze na granici cenzusa.

Opozicioni Demohrišćani imaju podršku 31 odsto građana (30 odsto na evropskim izborima), prenosi Dojče vele.
AfD je ostala na 18 odsto (15 odsto za evropske izbore), a u parlamentu bi se još našla i stranka Sare Vagenkneht sa pet odsto (sedam na evropskim izborima), dok se njena bivša partija, Levica, nalazi ispod cenzusa.

U anketi Dojčlandtrenda preko 70 odsto građana kaže da AfD treba da ponovo razmotri svoj bliski odnos prema Rusiji i Kini, kao i da je popularnost ove stranke opala poslednjih meseci usled niza skandala, posebno nakon hapšenja  Maksimilijana Kraha, koji je trebalo da bude nosilac liste AfD na evropskim izborima, zbog sumnje za špijunažu u korist Kine.

Ipak, tri četvrtine pristalica AfD-a misli da su mediji i javnost preterali kad je u pitanju kritika Kraha.
Istraživanje je pokazalo da 34 odsto Nemaca smatra da su međunarodni konflikti veliki problem, 21 odsto je zabrinuto za zaštitu životne sredine i klime, a tačno petina kao problem vidi slabljenje ekonomije.

Dojče vele navodi da se kao ključni problem nameće državni budžet za narednu godinu.

Liberali insistiraju da budžet bude na nuli, bez novih dugova, dok SDP i Zeleni insistiraju da su nova zaduživanja neophodna.

Javno mnjenje je mahom za opciju opciju štednje, odnosno njih 54 odsto, dok 40 odsto želi reformu ustavnog pravila o zaduživanju.

Ukoliko se ne izmeni politika dužničke kočnice, koja ograničava javni deficit na 0,35 odsto bruto domaćeg proizvoda, procenjuje se da će država uštedeti oko 30 milijardi evra.

Čak 78 odsto Nemaca smatra da ne sme da se štedi na zdravstvu i nezi starih lica, a tvrde da izdatke za ove potrebe treba povećati.

Na listi prioriteta Nemaca slede penzije (58 odsto želi povećanje izdataka), podrška porodici i deci (55), odbrana i vojska (50), a na dnu su integracija izbeglica (17) i socijalna pomoć (10).