"Probudite se, neće stati na Ukrajini"

Estonija, Letonija i Litvanija uče sve više svojih građana kako da se bore i čak su najavile planove za izgradnju odbrambene linije, uključujući bunkere, duž stotina kilometara granice koja razdvaja njihove teritorije od njihovog mnogo većeg suseda, piše Skaj njuz.

Dok unutar NATO-a raste zabrinutost zbog mogućnosti povratka sukoba velikih razmera u Evropu, ekipa Skaj njuza je putovala od severoistočne Estonije do jugozapadne Litvanije da bi čula vojnike, civile i političare koji se pripremaju za rat.

NATO zemlje su, vremenom, shvatile da kada ruske trupe uđu u neki zemlju ćlanicu, da će biti potrebno mnogo više napora da ih proteraju, pa su pristali da još više pojačaju svoju istočnu odbranu i proširili je na četiri druge zemlje.

Danas je cilj sprečiti Rusiju da pokuša da izvrši invaziju – koncept poznat kao “odvraćanje poricanjem“.

Tokom ove evolucije, najglasniji glasovi unutar NATO-a – koji pozivaju saveznike da idu dalje, brže i dižu uzbunu zbog namera Rusije – bili su Estonija, Letonija i Litvanija.

Oni su takođe bili među najjačim pristalicama Ukrajine i upozorili su da će, ako Moskva pobedi Kijev, verovatno sledeće pokušati da testira odbranu NATO-a.

Reporteri Skaj njuz abili su u estonskom gradu Narvi, koji s rusijom povezuje jedan most. Većina stanovnika Narve govori ruski, a neki su simpatični Moskvi.

To čini grad potencijalnom mekom tačkom za bilo koji ruski napad pod maskom prilaska u pomoć ruskim državljanima koji žive u Narvi.

Svaki takav potez bi, međutim, pokrenuo saveznički odgovor prema jednom od temeljnih principa NATO-a – napad na jednog je napad na sve.

Ne postoji osećaj naklonosti prema ruskoj vladi u većini drugih delova Estonije, uključujući ostrvo sa oko 9.000 ljudi na zapadnoj obali zemlje.

Komandanti NATO-a veruju da bi ostrvo Hijuma moglo da bude još jedna potencijalna meta Moskve u bilo kom ratu sa Zapadom zbog svoje strateške lokacije u Baltičkom moru.

Ako bi ruske trupe zauzele teritoriju, potencijalno bi imale mogućnost da blokiraju pristup moru i izoluju baltičke države. Takav izgled je onaj da ostrvljani čine sve što mogu da odvrate.

Sličan osećaj hitnosti postoji i u susednoj Letoniji, koja je prošle godine ponovo uvela regrutaciju nakon što je postala jedina baltička država koja je ukinula obaveznu vojnu službu 2006.

“Rat u Ukrajini je u toku, tako da nije pitanje: da li će Rusija biti agresivna? Ona je već agresivna“, rekao je Krisjanis Karins, letonski ministar spoljnih poslova.

Michele Ursi / Shutterstock.com

“Smisao nacrta je da se ojačaju sposobni i opremljeni i obučeni rezervisti“, rekao je on za Skaj njuz u intervjuu na marginama velike bezbednosne konferencije u Minhenu u februaru.

Takođe, reporter britanskog medija otišli su i do jugozapadne ivice Litvanije, koja se graniči sa snažno utvrđenom ruskom eksklavom zvanom Kalinjingrad.

Ruska teritorija takođe deli granicu sa Poljskom, još jednom državom NATO-a. To znači da je jedini način da vozila, kao što su kamioni natovareni robom, autobusi koji prevoze putnike ili obični automobili putuju između eksklave i kontinentalne Rusije, prolaze kroz Litvaniju u Belorusiju.

Komunikacija između stražara sa obe strane dugačke žice, ograde, prekrivene bodljikavom žicom i načičkana kamerama, takođe je gotovo prekinuta.

Još uvek postoji mobilna telefonska linija koja se može pozvati u hitnim slučajevima, ali je jedan čuvar rekao da se ruska strana često ne javlja.

Još jedna potencijalna tačka zapaljenja je obližnji pojas zemlje, dugačak oko 100 kilometara, koji povezuje Kalinjingrad sa Belorusijom i graniči se sa Litvanijom i Poljskom. Zove se Suvalki jaz.

Zabrinutost među komandantima NATO-a je da bi Rusija, ako bi zauzela koridor, obezbedila još jedan način da se prekine pristup baltičkim državama.

Gitanas Nauseda, predsednik Litvanije, sažeo je odgovor na pretnju u susedstvu. “Sve baltičke zemlje, Poljska i druge zemlje istočnog krila NATO-a čine mnogo kako bi iskoristile sve mogućnosti sistema kolektivne odbrane, zvanog NATO“, rekao je on u intervjuu.

“Ali mi takođe mnogo radimo pojedinačno povećanjem naše potrošnje za odbranu, bliskom saradnjom sa našim susedima i moja zemlja je posebno aktivna na ovom polju“.

Zbog toga se sve veći broj građana u Estoniji, Letoniji i Litvaniji prijavljuje da dobrovoljno služi. Ali njihova sposobnost da odvrate Rusiju može zavisiti od toga da li će građani drugih saveznika slediti njihov primer, preneo ej danas pisanje Skaj njuza.