Američki obaveštajci otkrili: Putin nije kriv; Evropa šokirana

Podsetimo, lice ruske opozicije, koji je od 2023. godine služio 19-godišnju zatvorsku kaznu u jednom od najozloglašenijih gulaga u zemlji, onom na Arktiku, misteriozno se srušio u nesvest tokom šetnje ovog februara.

Prema zvaničnoj evidenciji, zatvorski čuvari su mu odmah pritekli u pomoć započevši reanimaciju, ali je bilo kasno, zbog čega su mogli samo zvanično da proglase smrt.

Kasnija obdukcija je pokazala da je smrt nastala usled iznenadnog otkazivanja organa.

Očekivano, Kremlj je bio zgrožen optužbama da stoji iza misteriozne smrti najvećeg Putinovog političkog protivnika.

Vredi napomenuti da su američke obaveštajne agencije do ovog zaključka došle na osnovu poverljivih podataka i analize javno dostupnih informacija, a da iza ove tvrdnje čvrsto stoje CIA, Agencija za nacionalnu bezbednost i Stejt department.

U svom bombastičnom izveštaju, međutim, naglašavaju da nemaju dovoljno dokaza da potkrepe tvrdnju da je ruski predsednik u tom trenutku naredio likvidaciju svog političkog rivala, ali da to ne znači da Kremlj "logistički"ne stoji iza ubistvo, u širem kontekstu.

Obaveštajne agencije nisu ulazile u dodatna spekulacije o okolnostima njegove smrti, niti su ponudile alternativno objašnjenje.

"Svako ko može i na sekund da pomisli da iza Aleksejeve smrti ne stoji Putinov režim, uopšte ne razume način na koji savremena Rusija funkcioniše. Sama ideja da neko nije unapred obavestio Putina o ubistvu njegovog glavnog političkog rivala je urnebesna," tvrdi Leonid Volkov, dugogodišnji saradnik Alekseja Navaljnog.

Procene američkih obaveštajaca dovode u pitanje i evropske agencije.

"Navaljni je bio dobro čuvan zatvorenik od velikog političkog značaja za Kremlj, zbog čega je Putin lično bio umešan u njegovu sudbinu. Šansa da je njegova smrt 'kompleks nesrećnih okolnosti', a ne nalog Kremlja, toliko je mala da je gotovo zanemarljiva," rekao je za Vol Strit Džurnal direktor poljskog instituta za međunarodne odnose Slavomir Debski.

Naime, tvrdnje američkih obaveštajaca uzimaju se sa rezervom.

Konteksta radi treba naglasiti da je Aleksej Navaljni bio osoba koja je imala dovoljno podrške u Rusiji da prilično ozbiljno ugrozi stabilnost Putinovog režima, koliko je to moguće u aktuelnim političkim okolnostima, zbog čega je njegova smrt protumačeno kao svojevrsna kruna zakulisnog obračuna koji je Kremlj vodio sa mogućim alternativama Vladimiru Putinu.

Naime, od početka "specijalne vojne operacije" u Ukrajini, pod do sada nerazjašnjenim okolnostima stradalo je nekoliko uglednih Rusa, među kojima i arhitekta neuspelog puča Jevgenij Prigožin.

Još jedan zanimljiv podatak je činjenica da su samo nekoliko dana pre smrti Alekseja Navaljnog, američki predsednik Džo Bajden i njegov nemački kolega, kancelar Olaf Šolc, navodno planirali razmenu zatvorenika u kojoj su Navaljni (kao i američki novinar Evan Gerškovič i marinac Paul Vhelan) bi bio pušten.

Zauzvrat, Kremlj je navodno zahtevao oslobađanje Vadima Krasikova, ruskog obaveštajca koji služi kaznu u Nemačkoj zbog ubistva gruzijskog disidenta.