Ako samo jedan sistem stane, ceo svet ode dođavola, a počeo je da usporava

Kako je naveo Stefan Ramstorf sa Univerziteta Potsdam i Instituta za istraživanje uticaja klimatskih promena u Nemačkoj, poslediće će posebno biti opasne za severnu hemisferu.

Kada bi došlo do kolapsa AMOC-a, to bi vrlo verovatno izazvalo nagle promene u regionalnim vremenskim obrascima i vodenom ciklusu, kao što su pomeranje pojasa tropskih kiša prema jugu, slabljenje afričkih i azijskih monsuna, jačanje monsuna na južnoj hemisferi te smanjenje količina padavina i pad proizvodnje hrane u Evropi.

Između ostalog, kako navodi okeanograf, može se očekivati dodatni porast nivoa mora, posebno duž američke atlantske obale, smanjenje apsorpcije CO2 u okeanskim vodama, znatno smanjenje snabdevanja dubokih okeanskih voda kiseonikom i verovatni kolaps ekosistema u severnom Atlantiku.

AMOC je složen system, u koji su uključena međudejstva temperature, slanosti, priliva slatke vode i drugih faktora, a podrazumeva da bi moglo da postoji više tačaka prekretnice- AMOC je vrlo osetljiv na klimatske promene, posebno nagle, čak i kada su kratkotrajne jer se system sporije vraća u ravnotežu.

Budući da se severni polarni krajevi ubrzano zagravaju, brže od ostalih delova sveta jer otapanjem leda dolazi do smanjenja svetlih površina koje odbijaju zrake Sunca i povećanja tamnih površina vode i tla koje ih upijaju, u Atlantskom okeanu završava velika količina vode nastala otapanjem glećera na Grenlandu i leda u Arktiku. Dodatan unos slatke vode još više smanjuje salinitet, a time i gustoću površinskih voda u Atlantiku, čime usporava njihovo poniranje i slabi kretanje dubinskih voda prema jugu.

Ramstorfm je izneo niz studija koje ukazuju na tgo da su promene u AMOC-u već počele, kao i da su ozbiljne i stvarne. Jedna od tih posledica je formiranje hladne pege u subpolarnom, severnom delu Atlantskog okeana.

"Dok se cela zemaljska kugla zagrejala, subpolarni severni Atlantik je odoleo te se čak ohladio. To je tačno ono područje u kojem AMOC isporučuje većinu svoje toplote i tačno ono područje u kojem su klimatski modeli dugo predviđali hlađenje kao rezultat usporavanja AMOC-a", kaže Ramstorf.

Ističe da ta hladna pega već utičer na vremenske uslove, iako ne na način na koji bi se moglo očekivati. Naime, hladan subpolarni severni Atlantik je u korelaciji s letnom vrućinom u južnoj Evropi, a posebno na Mediteranu.

Zašto? Hlađenje morske površine dovoljno je da utiče na raspodelu pritiskka vazduha na takav način da podstiče dotok toplog vazduha s juga u Evropu.

Dr. sc. Natalija Dunić, okeanografkinja iz Laboratorija za fiziku mora na Institutu za okeanografiju i ribarstvo u Splitu, kaže da ove promene već utiču na JAdransko more.

“Najsnažnije pojave morskih toplotnih talasa zabeležene su 1982., 2003., 2012., 2015. i 2017., dok se zadnjih nekoliko godina obaraju rekordi posebno u letnim mesecima. Promene u temperaturi mora vidljive su i na većim dubinama”, navela je ona.

Nekoliko studija pokazuje takođe da će, ako AMOC oslabi, nivo mora na američkoj severoistočnoj obali naglo porasti.

Naučnici upozoravaju i da bi potpuno zaustavljanje AMOC-a imalo razorne posledice za čovečanstvo i mnoge morske i kopnene ekosisteme.

Izrađemno je I nekoliko modela, scenarija, koji su pokazali da bi se, u tom slućaju, niske temperature vazduha proširile i pokrile Island, Britaniju i Skandinaviju. Temperaturni kontrast između severne i južne Evrope povećao bi se za ogromnih 4°C, što bi verovatno imalo veliki uticaj na vreme, na primer na stvaranje oluja bez presedana.

Kada je reč o padavinama, one bi u jednim delovima izazvale suše, u severnim tropima Amerike, kao i u Aziji. Pritom treba imati na umu da bi sezonske promene bile čak i veće od prikazanih prosečnih, godišnjih.

Druge simulacije predviđaju značajan porast zimskih oluja u Evropi i tamošnje snažno smanjenje u prinosima useva i pašnjaka. Ali, kako se navodi, najviše zabrinjava pomeranje tropskih padavinskih pojaseva prema jugu i uopšteno suša Evrope.