Boreljovi "memoari": Nije bilo lako sa Balkanom

Ali, kako je dodao Evropska unija je posredovanjem u dijalogu u tome uspela.

Borelj je objavio zbornik tekstova koje je objavljivao na svom blogu proteklih godina, a u tekstu posvećenom dijalogu Beograda i Prištine, prvi put objavljenom na blogu u martu prošle godine, navodi se da je ''začaran krug kriza na ivici eskalacije ili čak nasilja'' zaustavljen, pre svega Predlogom EU o putu normalizacije odnosa Beograda i Prištine, dokumentu koji je podržalo svih 27 država članica EU na sastanku Saveta Evrope u februaru 2023.

''Bilo je uspona i padova, a prečesto su se pitanja koja se smatraju malim i tehničkim pokazala veoma osetljivim i političkim, sa potencijalom da prerastu u nasilje'', naveo je Borelj, dodajući da je u 2020. održano nekoliko sastanaka na nivou glavnih pregovarača u Briselu, koji su bili fokusirani na pregovore o sveobuhvatnom pravno obavezujućem sporazumu o normalizaciji odnosa izmedju Beograda i Prištine koji se bavi svim otvorenim pitanjima.

Naveo je da je EU 2023. prelomila da mora da ''pogura'' dijalog za normalizaciju odnosa pre nego što bude prekasno, pošto je, kako je naveo, početak rata u Ukrajini promenio sliku, kao i da se nakon toga dijalog Beograda i Prištine posmatra u širem geopolitičkom kontekstu.

Borelj je napisao da je Sporazum od ključnog značaja za normalizaciju života ljudi u regionu.

''Ljudi koji žive na Balkanu ne žele da budu zaglavljeni u 1990-im. Čim sam zvanično preuzeo dužnost visokog predstavnika za spoljnu i bezbednosnu politiku EU i potpredsednika Evropske komisije, Zapadni Balkan prirodno je postao glavni fokus moje pažnje'', napisao je Borelj.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti dogovorili su sporazum o normalizaciji odnosa 27. februara prošle godine u Briselu, nakon čega je, 18. marta, postignut sporazum iz Ohrida.