Indijca na prevaru odveli na ratište u Ukrajini: "Krv, krv, krv... Meso i kosti su padale na mene kao konfete"

Ponuda za posao obezbeđenja u Rusiji, koja je stigla preko regrutera, pokazala se neodoljivom za Princa i njegove rođake. U ledenom januaru stigli su u Moskvu nakon što su platili 8.000 dolara regruteru, da bi ih pri sletanju razdvojio indijski predstavnik regrutatora u Moskvi.

Princa su odveli u stan, gde je bio zatvoren četiri dana. Dobio je hranu, ali bez odgovora na sve veće sumnje koje su rasle iz sata u sat: Šta se dešava?

"Konačno, istina je izašla na videlo – nismo bili tamo za oglašenu poziciju; Od nas se očekivalo da se pridružimo ruskoj vojsci kao dobrovoljci", rekao je Princ.

Regruter, koga su rođaci već u potpunosti platili, više nije bio dostupan.

"Nismo imali izbora osim da sledimo naređenja predstavnika", dodao je Princ.

Ruski zvaničnik odveo je Princa u vojni kamp u Rostovu, južnom ruskom gradu koji je sedište rata Kremlja u Ukrajini.

Policajci su razgovarali sa Princom na engleskom, ali je morao da potpiše nekoliko dokumenata na ruskom – koje nije mogao da razume.

"Shvatio sam da smo prevareni. Ali nisam imao drugog izbora osim da se povinujem naređenjima ruskih komandanata. Pripremio sam se da se prilagodim", rekao je Princ.

Princ je, zajedno sa stotinama Rusa i "šačicom" Indijaca, prošao obuku iz fizičke kondicije i prve pomoći u vojnom kampu. Posle 10 dana, prebačeni su u drugi obližnji kamp gde su 13 dana obučavani za oružje. Naučili su kako da koriste AK-47, raketne granate i mitraljez M60, daleko od onoga što je Prins mislio da će raditi u Rusiji kada se ukrcao na let iz Indije.

Konfete od ljudskog mesa

Ništa od te obuke za oružje mu ne bi pomoglo kada bi ga metak pogodio.

Dezorijentisan i boreći se za svest, hteo je da se njegovo telo pomeri. Zario je laktove u prljavu zemlju, probijajući se nazad do obližnjeg rova.

Odjednom je vazduh ispunio preteći zujanje. Iznad se nazirao dron.

"Skočio sam u zaklon, ali bilo je prekasno", priseća se Princ.

Uz jezivo šištanje, dron je ispalio granatu. Pala je na ruskog vojnika u blizini Princa. U zaslepljujućem blesku i zaglušujućem urlanju, erupcija vatre raznela je ruskog vojnika.

"Meso i kosti su padale na mene kao konfete", rekao je Princ.

Usred odvratnog mirisa baruta i spaljenog mesa, počeo je da vrišti.

"Mislio sam da ću i ja umreti", rekao je, spuštajući košulju na levo rame, otkrivajući ožiljke od eksplozije granate – neki su delimično zarasli, drugi su još uvek sveži, prebačeni preko njegovog torza.

Povukao je nogavicu da pokaže svoje listove, sa opekotinama – neke su izbledele, a druge još uvek živo podsećaju na užarenu toplotu od eksplozije.

"Svuda je bila krv, krv, krv", rekao je Princ.

Odlazak kući

Princ se 7. februara probudio u sterilnim okvirima bolničke sobe.

Doktori su mu izvukli metak iz lobanje. Ukupno je proveo 10 dana u pet bolnica, počevši od Luganska do Rostova.

Nakon što je konačno pušten, naređeno mu je da se vrati u Lugansk kako bi njegov komandant potpisao zahtev za odsustvo zbog povrede.

Princ se, prkoseći naređenjima da ostane u svom logoru u Lugansku, vratio u Moskvu.

Izmislio je priču o poseti rođacima u Moskvi na jedan dan i, što je neverovatno, obezbedio dozvolu.

Princ je potražio utočište u crkvi, gde se sastao sa sveštenikom i zamolio za pomoć. Crkva mu je pomogla da kontaktira indijsku ambasadu i njegovu porodicu kod kuće u Indiji.

Konačno, Princ se vratio kući 3. aprila. Na putu za Keralu, morao je da stane u Nju Delhiju, gde su ga ispitali indijski bezbednosni zvaničnici, koji su poslednjih nedelja hapsili i sprovodili racije protiv regruta optuženih za namamljivanje ljudi u Rusiji sa lažnim ponudama za posao.