Vreme vam curi, Rusi; 1.000 mrtvih dnevno

Naime, autor članka Dejvid Eks kao prvi navodi da se Rusija u potpunosti mobilizovala, politički, industrijski i vojno. Ipak, ta mobilizacija crpi resurse koje Kremlj ne može da obnovi. Najvažniji među njima su zalihe oružja iz Hladnog rata.

Drugim rečima, Rusija je snažna, ali ranjiva, ističe se u tekstu.

Drugi faktor je taj što se i Ukrajina mobilizuje, ali još uvek zavisi od pomoći izvana kako bi ispunila hitne vojne i finansijske potrebe. Proruski Republikanci u američkom Predstavničkom domu blokiraju slanje najvećeg dela te pomoći.

Treći faktor je što je taktika Ukrajinaca superiornija od ruske i pomaže ukrajinskim trupama da poraze mnogo brojnije ruske snage.

Ipak, taktika je nevažna kada ukrajinskim snagama jednostavno ponestane naoružanja.

Međusobno delovanje tih faktora objašnjava naoko kontradiktorne uslove  koji se svakog dana odigravaju na 965 kilometara dugoj liniji fronta u ratu.

Ukrajinci, piše dalje u tekstu, uspevaju da se odbrane od većine ruskih napada i nanose katastrofalne gubitke sve slabije opremljenim ruskim jurišnim timovima.

Ipak, Rusi nastavljaju da nadiru i nastavljaju da postižu napredak. A jedna osoba koja bi ih mogla zaustaviti - republikanski predsednik Predstavničkog doma Majk Džonson - za sada to odbija da učini.

Sve što bi Džonson trebalo da uradi je da u Dnevni red uvrsti glasanje o predlogu zakona koji bi Ukrajincima doneo pomoć u vrednosti od 60 milijardi dolara. Ta pomoć kupila bi naoružanje potrebno Ukrajincima da zadrže ruske snage sve dok Rusi napokon ne iscrpe svoje rezerve iz Hladnog rata.

Užasni gubici Rusa

Kako se procenjuje, za 26 meseci žestokih borbi, Rusi su izgubili 15.300 tenkova, borbenih vozila, haubica i drugih vrsta naoružanja u Ukrajini, ali i stotine hiljada ljudi. Ukrajinci su pak izgubili tek trećinu tog broja.

Ruska sila u Ukrajini svejedno je danas veća nego ikad.

"Vojska je zapravo sada veća, za nekih 15 posto, nego što je bila na početku invazije na Ukrajinu", rekao je pred odborom Predstavničkog doma za oružane snage američki general Kristofer Kavoli, jedan od vrhovnih zapovednika NATO-a.

"Tokom prošle godine, Rusija je povećala broj svojih trupa na frontu sa 360.000 na 470.000", naveo je on.

To je moguće samo zato što je Kremlj od kraja 2022. godine molbilisao više od 300.000 vojnika, a povećao je i bonuse za dobrovoljce. Istovremeno, ruske brigade srezale su osnovnu obuku za novajlije kako bi ubrzali dotok svežih snaga na front.

Ti nepripremljeni novi regruti na frontu, međutim, prežive vrlo kratko. U poslednje vreme svakog dana u ratu pogine između 800 i 1.000 Rusa, pokazuju podaci ukrajinskog ministarstva odbrane.

Rusiji ponetaje vremena

Estonsko ministarstvo odbrane zaključilo je u nedavnoj studiji kako bi gubitak 100.000 vojnika ove godine trajno oštetilo, ako ne i uništilo, mobilizaciju Kremlja.

Ako se trenutna stopa nastavi, ove godine bi u Ukrajini moglo poginuti 300.000 ruskih vojnika, što je neodrživo.

Nisu održivi ni ruski gubici borbenih vozila. Ruska industrija proizvodi 500 ili 600 novih tenkova, i možda nešto preko hiljadu novih borbenih vozila svake godine. Ruska vojska gubi preko 1.000 tenkova i gotovo 2.000 borbenih vozila na godišnjem nivou – a stopa gubitaka raste.

Taj jaz Kremlj ispunjava izvlačeći iz skladišta vozila iz 70-ih, pa čak i 50-ih i 60-ih godina prošlog veka. Ali, ni broj tih vozila nije neograničen. Ona su proizvedena za vreme SSSR-a, na vrhuncu industrijske moći te zemlje, a nova proizvodnja ne može ih zameniti.

Za Ruse ima još crnih prognoza: najnovije projekcije pokazuju kako već sredinom 2025. godine više u skladištima neće imati starih tenkova i borbenih vozila.

"Rusiji ponestaje vremena", napisao je Artur Rehi, estonski vojnik i analitičar.

Već sada vidimo dokaze za tu nestašicu: ruske trupe u borbe odlaze u neoklopljenim teretnim kamionima, pa čak i otvorenim vozilima koja podsećaju na kolica za golf koja je Kremlj kupio od jedne kineske kompanije.

Ne treba napominjati da ta kolica ne traju predugo u borbi protiv, recimo, najagresivnijih ukrajinskih artiljerijskih timova i najveštijih pilota dronova. Nije važno što ruska vojska u Ukrajini ima 300.000 ili 400.000 ljudi ako ti ljudi nemaju nikakvu zaštitu na ratištu.

Ranjivost ruske vojske bila bi još vidljivija da se Ukrajinci istovremeno ne bore s velikom nestašicom naoružanja: u nekim slučajevima jednostavno ne mogu uzvratiti paljbu. Kada se ukrajinska ofanziva prošle godine slabašno ugasila nakon skromnih napredaka, Rusija je preuzela inicijativu i krenula u napad duž čitave linije fronta.

Takav razvoj događaja nije mogao doći u gore vreme za Ukrajince. U gotovo istom trenutku je predsednik Predstavničkog doma SAD-a odbio da pozove na glasanje o paketu pomoći koji je predložio predsendik Džo Bajden.

Istovremeno, najbolje ukrajinsko oružje za PVO utihnulo je zbog nestašice američkih projektila. Najveći ukrajinsk gradovi – Kijev, Harkov i Odesa – polako postaju bespomoćni dok na njih padaju ruski projektili i bombe.