"Ne shvatate, Moskva može da sravni Estoniju, a da NATO ne učini ništa!"

Za evropske države, kao i mnoge druge široms veta, naviknute na skrivanje ispod američkog nuklearnog štita, to je jasan znak za uzbunu, piše britanski list.

Štaviše, Kremlj je ove sedmice upozorio kako su odnosi između Rusije i članica NATO-a "gotovo na nivou direktne konfrontacije".

Pax Americana – to jest, koncept globalne stabilnosti, nakon Drugog svetskog rata pod nadzorom moćnih Sjedinjenih Država – je ugrožen. Njegov kraj bi predstavljao promenu sveta kakvog znamo, a hoće li se to dogoditi zavisi hoće li Donald Tramp postati novi predsednik SAD-a.

Tramp je obećao da će zaustaviti rat u Ukrajini "u jednom danu", a Viktor Orban, premijer Mađarske, rekao je prošlog meseca da mu je bivši američki predsednik otkrio kako planira potpuno smanjiti vojnu pomoć Ukrajini. To bi jasno dovelo do ruske pobede u Ukrajini, a time bi se i EU našla u opasnosti.

“Bila bi to katastrofalna promena. Teško je govoriti o tome, a da ne zvučim kao uplašeni ludak. Ali, to bi bio tako veliki problem da ne bi znali gde da počnemo da ga rešavamo”, smatra profesor Džastin Bronk iz britanskog tink-tenka  koji se bavi bezbednosnim pitanjima (RUSI).

Tim povodom Telegraf je pokušao da, kako prenopsi Jutarnji list, da se igra proroka pa je pokušao, uz pomoć britanskih stručnjaka, da odgonetne šta će se zapravo dogoditi ako Donald Tramp postane američki predsednik i ostane pri politikama koje trenutno zastupa.

Kako navode, u tom predviđanju, iako pomoć za Avdejevku pomoć iz SAD-a nije stigla, Rusi su pretrpeli teške gubitke pre nego što su se nakon tri meseca krvave bitke Ukrajinci povukli.

Ukrajina ne bi odmah izgubila rat, niti ako bi SAD izašle iz NATO-a, ali isto tako, budući da pomoć iz SAD- a ne dolazi, analitičari veruju da bi Rusi već u drugoj polovini ove godine mogli da osvoje  veliki deo ukrajinske teritorije.

Potencijalne posledice ruske pobede u Ukrajini bile bi ogromne. Evropa bi bila preplavljena sa oko 15 miliona izbeglica, a istočne članice NATO-a našle bi se licem u lice s ogromnom, iskusnom i u bitkama prekaljenom ruskom vojskom koju podržava vojno-industrijski kompleks u usponu.

Boris Pistorius, nemački ministar obrane, upozorio je prošlog meseca da bi Rusija mogla da napadne NATO za pet do osam godina. Ali to predviđanje temelji se na tome da će rat u Ukrajini završiti kako bi se Rusija mogla pregrupisati.

Ono što je važno znati jeste da SAD, kao članica NATO saveza, ne treba, ako tako odabere, podržati niti jednu članicu.

Suprotno uvaženom mišljenju, Član 5, klauzula o međusobnoj obrani u Severnoatlantskom ugovoru, ne obvezuje Ameriku, ili bilo kog drugog saveznika, da ide u rat u odbranu drugoga.

“Iskreno mislim da mnogi političari na Zapadu ne razumeju šta je zapravo NATO, a to govorim kao bivši zvaničnik NATO-a. Rusija bi mogla da zauzme celu Estoniju, a SAD bi mogle  jednostavno da aktiviraju taj članak i ne uključe se u sukob. Evropljani to stvarno moraju da shvate”, kaže Ed Arnold, istraživač za evropsku bezbednost na britanskom institutu za sigurnost (RUSI).

Donald Tramp zato zapravo i ne mora da napusti NATO da bi ga politički uništio.

Najgori mogući scenario smatra Telegraf, neka je vrsta 1945. u obrnutom smeru: poraz Zapada u Ukrajini, praćen napadom Kine na Tajvan koji bi drastično oslabio američki uticaj na Pacifiku.

Čak i da se najgore ne dogodi, verovatno nam sledi više nestabilnosti i više sukoba.

Diplomata Ričard Has, koji je bio savetnik četvorici američkih predsednika, predlaže tri rešenja za NATO članice koje strahuju od Trampove odluke: veće samopouzdanje, pronalaženje novih sigurnosnih partnera i neki oblik prilagođavanje protivnicima.

Postojeće članice NATO-a trebalo bi da sklapaju više saveza jedna s drugom i da posegnu za zemljama istomišljenicama na drugim kontinentima, smatra Has.

U sredu su, na primer, ministri spoljnih poslova zemalja članica NATO-a raspravljali o planu koji je izradio Jens Stoltenberg, generalni sekretar NATO, za petogodišnji plan pomoći od 100 milijardi dolara koji je osmišljen kako bi se Ukrajini pomoglo "Trampu usprkos".

Ipak, bez SAD-a teško bi NATO opstao, zaključuje se u tekstu.